Поводом обележавања Дана српског јединства, слободе и националне заставе 15. септембра, певачица изворне музике Бранка Зечевић је снимила стару српску родољубиву песму "Српкињица једна мала", а спот је сниман на Златару.

Појилиште на језеру несуђене мини ХЕ, грађене 1963. године у центру села Штитково. Фотографије између старе школе и цркве забележене објективом из дрона.

У посети последњем сточару колибару у Борју, на обронцима Муртенице. Кад заволиш ово пространство, онда не можеш да га напустиш. Од Ивањдана до Томиндана самује у висовима, чува стоку, коси ливаде и дише пуним плућима.

Убирају се плодови године и слушају прогнозе да ли ће киша наквасити пашњаке и ливаде.

Љубиша Аничић на Чемерници брине о земљаном утврђењу из Првог српског устанка Чим крене да буја растиње, потегне косјер и косу. Узалудне молбе за истраживање и место на туристичким мапама.

У Горњој Горевници, код Чачка, 9. и 10. септембра, на изложби преко 100 врста производа из домаћинстава и млекара широм Србије. Уз куповину, размена искустава у производњи и пласману.

Изложба сира у Божетићима – недоношче и пасторче Општине, уз таворење и таљигање пo резону бирократа: „Нека се нешто догађа!“ Река млека са пашњака, традиција произвођача сира, углед краја и планинки на тржишту – заслужују озбиљне припреме и презентацију.

Уметници из седам земаља на 50. сазиву уметничке колоније „Милешева“ у Пријепољу. Долазе углавном афирмисани ствараоци, а позиви се упућују и млађим.

Пројекат дигитализације реализује Математички институт САНУ из Београда и омогућиће очување и презентацоију баштине задужбине краља Владислава Немањића.

Нико не чује вапаје из села старовлашке планине за градњу пута који би повезао Нову Варош и Ивањицу. Градња пута од Штиткова почела 1961. године, народ кулуком и дрвеним колима довлачио камен и ручно поткивао пут. – Да није трговаца из Сјенице, не би имао ко да откупи грло стоке – жали се Владета Неторовић, из Маскове, који је покренуо петицију државном врху.

Очекује се долазак машина и тампона пре Госпођинданског сабора у Штиткову. Прометан пут – пролазе путничка кола, али и превозе дрва, грађа, сено, стока, ускоро ће и кромпир....

– А шта би друго и било после онолике 'ладноће?! – кажу планинци.

Летњи семинар родитељства, чији ће предавач бити др Влајко Пановић, познати српски клинички психолог са вишедеценијским искуством, одржаће се од 11. до 13. августа 2023. године у Новој Вароши, у јутарњим и вечењим терминима.

Библиотека у Чајетини 15 година награђује сатиричаре. Награђени Милан Куриџа из Приједора, Нинус Несторовић из Новог Сада и Бојан Љубеновић из Београда. Златиборци и даље успешно и љубоморно чувају ерски дух и карактеристични хумор.

Европска комисија одобрила ЕПС-у 7,72 милиона евра помоћи за реконструкцију ХЕ „Бистрица“ Урађена пројектно-техничка документација, а министарка енергетике и рударства Дубравка Ђедовић најављује радове за другу половину 2024. године

У Сјеници, завичају потпуковника Српске војске Војина Поповића (1881-1916), у народу познатијег као Војвода Вук, не заборављају славом овенчаног ратника. Започета је акција да се родна кућа претвори у спомен-дом и чува успомена на команданта комитско-добровољачких јединица Српске војске у ратовима с почетка 20. века.

Шта нас подсећа на старе фирме, како власници и нови купци брину о изгледу фасада стамбених и пословних објеката и излозима локала у чаршији...?

Чајетинска Библиотека организује „Ерски кабаре“ са представама „Драмске минијатуре ерског хумора“ и „Тестамент“ у Чајетини, на Златибору и Рибничком језеру 4, 5. и 6. августа.

У оквиру културно-туристичке манифестације '"Златарфест" данас је на Златарском језеру одржана регата у којој је, по лепом времену, учествовао велики број пловила.

Промоција другог издања књиге „Кроз Стари Влах“ проте Јевстатија Караматијевића. Радови проницљивог и даровитог чувара вере и олтара - драгоцени и незаобилазни извори за истраживања. Апели да се исправи неправда према заборављеној породици.

После апела мештана Гујаничке Мале, стигла ограда за бетонски мост преко Златарског језера, на старом путу Комарани - Божетићи.

Друго издање књиге штампао ИИЦ „Стари Влах“, а представљање у уторак, 25. јула, у Дому културе. Прота Јевстатије Караматијевић, служитељ олтара и истраживач прошлости, покушавао да у првој половини 20. века скрене пажњу научне јавности на свој „глухи и заборављени крај“ Записи о старинама – данас незаобилазни извори за истраживањa.

Иако се улажу знатна средства, гости се жале на пропусте у туристичкој сигнализацији. Слике са раскрсница и путева одлазе у свет као лоша реклама, сведочећи о немару и неодговорности.