11. „Сусрети златарских села“ на Ивањдан, на вису Џаде, у Мушковини Делиће се мегдани у 10 дисциплина, које подсећају на живот планине, а први пут бираће се „Мис Златара“.

Ретка слика последњих година: вода сакрила уливни левак на Растокама.

Потоци изнели десетине кубика камена и земље, а бујица текла коловозом.

Апели да се очисти Златарско језеро од отпадака уз брану и заштити бисер краја. Жалбе и да свакодневно стрепе од одрона стена и дрвећа на магистралу.

Стабло пало на пут Нова Варош – Кокин Брод између два моста у долини Злошнице.

Невреме убрзало ширење одрона и рупе на коловозу у долини Злошнице. Већ месецима Шапоњића чесма, због запушеног одвода, плави пут?! На путу до Растока подерале се и закрпе закрпа.

Невреме у Бурађи и Негбини, пуно посла за путаре, упућене екипе из Пријепоља и Ужица.

Бетонска подзида отклања „уско грло“. Навике се тешко мењају, недоличан однос према „вечним кућама“. На Тројице се, уз пиво из лименки, чули предлози акција за чишћење отпадака и сечу растиња...

Сутра је Светски дан заштите животне средине , поводом тога биће спроведен пројекат у ОШ „Живко Љујић“, под називом Еко свест „И ми смо еколошки свесни.“

У недељу, 11. јуна – Сабор традиције златиборског краја. Подсећање на корене, чобанске забаве, занимања, вештине и стваралаштво становништва.

У организацији Истраживачко издавачког центра „Стари Влах“ из Београда и Туристичке организацџије „Златар“ из Нове Вароши, на Златару је почела са радом Фото колонија „Стари Влах“ 2023“.

Воду точе са чесме која једва вири из земље поред Улице Филипа Вишњића на Браношевцу. Насеље без метра дечјег игралишта или спортских терена, а мало паркинг места. Власт глува на апеле мештама да се уклони барака градитеља солитера.

Улица проте Јевстатија Караматијевића, испод Гимназије, деценијама чека излазак код Поште. Отежан прилаз возилима ватрогасаца, комуналаца и снабдевача града, али и до школа и кућа мештана.

Изложбом дечјих радова и игроказом у ОШ „Живко Љујић“ обележен Дан словенске писмености и културе. Браћа Ћирило и Методије заслужни за ширење хришћанства и писмености међу словенским народима.

Аида Паљевац, чланица групе Студенац, проглашена за овогодишњу волонтерку природи по мери. Ово признање је додељено због њеног преданог волонтерског рада на очувању планине Златар и околине.

У ривалитету комшија из Нове Вароши, Прибоја и Пријепоља често кресну варнице и жаоке, без злих намера. Неретко у овом крају може да се чује: „Пријепољци су за Нововарошане – Прибој !“ На тромеђи умеју да кажу да некога нема као санитарне депоније „Бањица“?!

Oпштина Нова Варош има 13.507 становника и по броју житеља је уз Косијерић најмања општина у Златиборском округу, произилази из коначних резултатата пописа у Србији који је спроведен у октобру прошле године. То је чак 3.131 становник мање него на попису пре 12 година, што је процентуално и највећи пад у овом делу Србије.

Богат програм (19 - 21. маја) у чајетинској Библиотеци и на Златибору развија култ неговања цвећа и оплемењивања простора.

Позоришни приказ „Старовлашке ризнице“ задивио посетиоце у Дому културе. Уз честитке за драмски колаж, Милорад Мишко Стевовић, председник ИИЦ „Стари Влах“, затражио традиционалну годишњу представу.

Због велике трагедије која је погодила Србију, а на препоруку Министарства, сва позоришта су отказала представе до 15. маја.

Нововарошани ће преставу одиграти у Културном центру Чукарица.

Реч Миломира Краговића, књижевника и новинара, уредника „Старовлашке ризнице“, на промоцији књиге у Дому културе. Драгољуб Гагричић се, упркос бројним противљењима оних моћних, изборио да у свим својим извештајима користи прави назив овог краја – Стари Влах.

Првомајска ватра на радост најмлађих на узвишењу Таламбас у Драглици. Бледи прастари обичај сточара и веровање да ватра чува од вештица и болести.

Народне мудрости и поруке шерета као пут видовитих на промоцији књиге Драгољуба Гагричића „Старовлашка ризница“. Аплаузима и књигама награђен труд и умеће нововарошких основаца. Најесен „Летопис Старог Влаха“.