На споменику Калипољској бици у Љепојевићима пише да су три бригаде изгубиле преко 500, а организатори манифестације тврде – преко 7.000 ратника, па испада да је било више погинулих него учесника битке! Нису српски војници били глинени голубови, нити ишли грлом у јагоде? Зашто се не поштују историјске чињенице, зашто се брукају и руже јунаци, зашто се ремети мир ратника?
Још од најранијих дана игра се са речима- склапа их, римује, уплиће у реченице којма слави село, завичај и традицију. За младог нововарошког поету Боривоја Илића из Негбине који је иначе матурант средње Шумарске школе у Краљеву, стихови су, каже, само хоби. Али из тог његовог хобија, никле су већ три књиге. Кренуо је са „Ој, Негбино, родни крају“, наставио са насловом „Мирис завичаја“, а последња у низу збирки коју је недавно објавио јесте „Каљави сокак“.
Основна школа „Момир Пуцаревић“ у Акмачићима богатија је за нови информатички кабинет. Савремена рачунарска опрема, вредна око милион динара, донација је Компаније „Телеком Србија“ , која већ пету годину за редом опрема кабинете за наставу техничког образовања и информатике по основним школама широм земље.
Ђаци школе "Кнезова Рашковића" под Јавором недељама трагају за коренима. Необичан задатак већ недeљама ђаци Основне школе "Кнезова Рашковића" у нововарошком селу Божетићи, под Јавором, постављају пред родитеље, али и баке и деке и старије родбину - да заједно цртају породично стабло. Уз гране лозе, старији су се присећали, а малишани записивали предања како су села, планине и реке добиле имена, те старе речи...
U humanitarnoj akciji „Kilometar poruka“ zaposleni Mobi Banke sakupili su 305 hiljada dinara pomoći za fondaciju Budi Human, koja pomaže u finansiranju lečenja retkih i teških bolesti. Zaposleni Mobi Banke koji su učestvovali na maratonu, polumaratonu ili šetnji zadovoljstva poslali su po jednu SMS poruku na broj 3030 za svaki pređeni kilometar.
Владимир и Дуња Ристановић планирали су живот у иностранству, после Америке и рада на крузеру одлучили су да се заувек настане у Шведској, а пре пута у бели свет дошли су у Ојковицу код Кокиног Брода да напуне батерије. Међутим, ту су пронашли свој мир за цео живот, јер су се у овај нововарошки крај заљубили на први поглед.
Је ли то Варош „пуштена низ воду?”, пошто нас заобилазе представници државе. Верујем да би министар Кркобабић на праву адресу пренео два горућа питања народа – индустрију и путеве и јадиковку: „Расели нам се Варош...“ Не би морао да у бризи за о(п)станак дреши кесу за школе, aмбуланте и задружне домове, а неки би затражили колективну сеобу (колонизацију).
