Треће, допуњено и проширено, издање књиге „Нека презимена и њихово порекло на простору „Старе Рашке“ историчара Салиха Селимовића. Обрађено 870 презимена са 5.350 имена.

У издању новосадског „Прометеја“ недавно је објављено треће, допуњено и проширено, издање књиге историчара из Сјенице Салиха Селимовића (82)  „Нека презимена и њихово порекло на простору „Старе Рашке“.

- На готово хиљаду страна обрадио сам 870 презимена са 5.350 имена. За десетак година прикупио сам грађу са страница 187 књига и из 60 других извора, те из 10 историјских архива од Београда, Сарајева, Чачка, Новог Пазара,  Скопља до Дубровника и Мостара, али и уз помоћ преко 200 казивача. Њихова сведочанства била су веома драгоцена и најчешће путоказ за даља истраживања одакле су им стигли преци и где су се све запутили и свили гнезда – каже Селимовић.

Откривајући корене и гране лоза и кад су и како настајала и уписивана презимена, те која су најстарија и најбројнија, истраживач Салих Селимовић подсећа да су се на старорашкој ветрометини укрштали ветрови, војске, вере, а сеобе покретали историјски ломови.

– Становништво је на традиционалном миграционом и имиграционом простору долазило и одлазило и, што је рекао један од анкетираних, „стално је врвило“. Ратови, буне, устанци, разне епидемије, аграрна пренасељеност, крвна освета, па и сваковрсни притисци били су узроци страдања и миграција. Мењале су се вере, славе, нације и државе, а све како би народ опстао у актуелним условима. Свакако да су у тим  историјским и социолошким процесима своју улогу имале и одлике природне средине, односно природно-географске карактеристике овог древног српског етничког културно и верско-конфесионалног простора.

Пишући о пореклу породица, аутор књиге наводи да су презимена уписивана по оцу или много ређе по мајци. Настајала су и по звању и титулама родоначелника, многа су регистрована по занимању родоначелника, надимку, некој телесној и карактерној особини, затим у вези са неком животињом или биљком. Постоје презимена, каже, и по месту или крају или по етничком, племенском, братственичком пореклу.

Прегалаштво - истраживач Салих Селимовић

– Морам да кажем и то да сам наилазио и на неразумевање, па чак и на отворено одбијање сарадње код појединаца, посебно из муслиманске популације. Било је  негативних реагаовања оних који нису желели да се јавно пише о њиховом пореклу, узроцима кретања њихових предака, промене слава код православаца и процесу исламизирања. Исламизација је била један дуг процес и није на нама да судимо онима који су прихватали ислам, али смо дужни да знамо своје корене и претке ма какви они били – наглашава Селимовић у уводу књиге.

Селимовић подсећа да је кнез Александар Карађорђевић 1851. године издао натредбу о увођењу сталних презимена у Кнежевини Србији,  мада су она код Срба православаца почела да се у црквене књиге уписују и раније, посебно код потомака племства, као и оних угледних и познатих.

– Код наших муслимана, а често и код православних, на овом простору Старе Рашке се у највећем броју устаљују стална презимена после ослобођења 1912. године. Код већине презимена се додаје  суфикс „ић“, мада је то почело и раније, а префикс се додавао по стицању неког звања, титуле или неке личне особине – пише, поред осталог, Селимовић.

Доносећи изводе  из хроника, монографија, зборника радова, годишњака и студија, као и сведочанства казивача, Селимовић уз карту Старе Рашке и низ фотографија места, објављује и регистар  презимена и личних имена, попис извора грађе и казивача.

Богата грађа и памтише 

- Писати опширније о поријеклу становништва је врло тежак задатак, посебно ако се има у виду сложеност поријекла свих братстава, сложени историјски догађаји. Ипак, ауторова богато кориштена литература, архивска грађа, описана предања и казивања добрих памтиша доприносе  вјернијој слици поријекла становништва овог географског простора – наглашава рецензент књиге проф. др Хаџи Јово Медојевић и додаје: 

- Салих Селимовић је историчар чије је име и презиме постало заштитни знак Пештерско-сјеничке висоравни и цијеле Старе Рашке.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

knjiga salih selimović