У Галерији науке и технике САНУ изложба фотографија Станка Костића.

Награда 37. међународног фестивала поезије „Српско перо“.

Правни факутет у Београду организује конференцију „Развој пословног права у југоисточној Европи“ у част др Мирка Васиљевића.

Odgovoran odnos prema našoj prirodi koja nam daje život je odgovoran odnos prema sadašnjosti nas samih, ali i prema budućnosti naše dece. U dostizanju tog cilja, čiste i zdrave životne sredine, neophodno je da znamo odakle potiče zagađenje, a u tome nam pomaže uvođenje Lokalnog registra izvora zagađivanja.

Несвакидашња несрећа догодила се јутрос на прузи Београд - Бар, када је воз у ударио медведа који се налазио на прузи између шина.

У књизи „Речи на умору“, у издању нововарошке Библиотеке, Љубомир Шуљагић као видар, лучар, козбаша и планинка завичаја - Драглице и Муртенице, сабрао речи које нестају са гашењем огњишта и села. Текст написан за промоцију коју је, кажу, спречила корона.

Необична слика изненадила возаче на Златиборском путу.

Удружење потомака ратника 1912-1918. године затражило низ активности за Дан општине – 1. новембра. Тачка на ујдурме и спорења око градње спомен-куће војводе Петра Бојовића на две локације у Мишевићима. Подршка ставу стручне комисије да се таблом и подацима обележи родно место. Милољуб Шапоњић нови председник Удружења.

У Јабланици, на Златибору, чувају успомену на Лимски одред, браниоце границе 1914. године. Спремају се за градњу спомен-куће на Цигли, да доведу воду и „врате“ струју. Сарадња шест општина у неговању традиција.

Ђаци у Божетићима сакупили преко 500 топонима.

У Кушићима, на Јавору, обнављају безгробне споменике јунацима из ратова крајем 19. и почетком 20. века. Млади војници и стари кадар су ратовали где год је требало бранити заставу отаџбине, гинули далеко од завичаја. Белеге годинама нагризале кише, ветрови, лишајеви, људски немар. Реткост за наше прилике – споменике обнавља Туристичка организација Ивањице.

Сељаци у Међуречју и околини, под Голијом, градили школе уз јадиковке и вапаје властима. Симо Орестијевић из Косовице „понизно моли министра“ 1890. да одобри наставу. Прва слова у обновљеној брвнари у Међуречју 1922. године.

Мршава „Сиријада“ – само 15 узорака сира пред жиријем. Највеће интересовање за рабаџије, вучење конопца и превлачење руке. Аплаузи извођачима културно-уметничког програма.

Возачи, опрез: опасности вребају за време Госпођинданског сабора у Штиткову и у дане слабе видљивости на коловозу.

Туристичка организација Ивањице финасирала рестаураторско-конзерваторске радове.

Код Вождовог шанца на Чемерници подиже се обележје ратницима из два минула века. Дуг одужују потомци и Равногорски покрет из Ивањице. Међаши времена - 1809, па 1876. и 1943. година.

Боривоје Ћировић (70), из Кућана, поранио да вуче плашће, а на прагу куће га сачекао чопор паса. Пре десетак дана повреде задобила и Стоја Дрндаревић.

Доток Увца између једног и два кубика воде. Понорнице са Пештери 1971. године преведене у Вапу, највећу притоку Увца.

На Госпођиндан у Божетићима - вишебој и избор најбољих произвођача сира. Први пут такмичење рабаџија, као и дегустација „златарског котлића“ и свадбарског купуса. Сељаци чекају одговоре на горуће проблеме.

Ругло пред Домом културе и на Бабића Брду у јеку туристичке сезоне. Ружне слике и пред спомеником војводи Бојовићу и зградом СО.

Записи Емилијана Протића, из Ивањице, у књизи „Све боје живота“. Шкрти језик земљака претварао у топле приче обичних људи. Поуздани водич кроз историју варошице основане 1833. године.

Златиборска хајдучија се, и поред драконских мера власти, одржавала век и по. Кажњавани стрељањем, робијом и протеривањем фамилија. На суђење „горском цару“ у Ужицу довели 500 сараданика. Пресуду од 50 батина мењали за две године затвора.

Необичан цртеж природе чуваће у засеоку Ћировићи у Божетићима као експонат.

Чиста вода Радоињског језера, а део плаже неуређен. Зашто су некадашњи ентузијсти окренули леђа овом кутку природе?!? Купачи се жале да земља једва држи табле и натписе забрана.

Нађена нова грађа о заборављеном ратнику Вуку Радишићу из Трудова, под Чемерницом, носиоцу ордена Карађорђеве звезде. Запостављеног јунака са бедема београдске тврђаве 1914. године мала пензија и оскудица принудно отерале у чобане. Четири ордена заслужио за држање у биткама.