„Ослобођење Старе Србије 1912. године: од идеје до слободе“ – предавање др Жарка Илића у Библиотеци „Јован Томић“. Најважнија цивилизацијска тековина балканских ратова (1912-1913.) –успостављање једнакости становништа.

– Уз ослобођање српских крајева јужно од граница Краљевине Србије, што је био први циљ, те проширење територије са 48.000 на 88.000 квадратних километара, уз значајан демографски и економски потенцијал, најважнија цивилизацијска тековина балканских ратова (1912-1913. године) је успостављање једнакости становништа, свих народа и вера на овим просторима, наког дугог робовања под османском влашћу.

Ово је, поред осталог, истакао др Жарко Илић, научни сарадник Филозофског факултета Универзитета у Београду, на предавању „Ослобођење Старе Србије 1912. године: од идеје до слободе“, у Библиотеци „Јован Томић“, поводом Дана општине Нова Варош и сећања на 1. новембар 1912. године, када су Општина и Стари Влах ослобођени од Турака.

– Доласком Османлија и нестанком са позорнице Српске цркве (1463. године), српски народ никада није губио наду у повратак слободе и државности. Од 1699. године, народ испод Саве је користио сваку прилику да приступи трупама хабзбуршке монархије у рату против Турске и врати се на своја изворишта и исходишта на српском југу и обнови Душаново царство. Идеја ослобођења Старе Србије била је главна премиса српске националне политике током читавог 19. и почетком 20. века – подсетио је Илић.

Српски народ није губио наду у повратак слободе и државности

Устанком Вожда Карађорђа 1804. године разбуктао се пламен слободе, а наставио дипломатским потезима књаза Милоша и аутономијом вазалне Србије 1830. године. Илић је акцентовао прелазак од историјског ка етнографском праву као основи за одређивање будућег територијалног обима српске државе на југу, указујући на значај „Начертанија“ Илије Гарашанина, 1844. године и других докумената и актера борбе... 

Потези Кнежевине, а потом Краљевине Србије, били су усмереним ка јачању српског националног корпуса јужно од државних граница. Посебно је значајно, како је нагласио Илић, започињање просветне и црквене делатности, отварање конзулата у Скопљу, Битољу и Солуну, те подсећања на наслеђе, задужбине, традицију, језик... Не може се заобићи допринос Јована Цвијића и сарадника за јасно дефинисање и успостављање научно-политичког консензуса о границама.

У низу корака одупирању утицајима Бугарске, Турске и Грчке, наребдном краља Милана Обреновића 1899. године је започела десетогодиша акција у Главном Генералштабну да се обезбеде мапе територија, са путним правцима, те локацијама трупа и посада и другим важним подацима. 

Час историје у Библиотеци др Илић је завршио кратким подсећањем на победоносни пут српских армија и да су ланци ропства расковани слогом и оружјем четири балканске државе. Одлуком великих сила сан о изласку Србије на море није сотварен, а Други светски рат поништио је низ тековина и граница.

Четничке чете  

Владе Србије је 1897. године започела, а 1903. интензивно наставила тајно убацивање четничких чета преко границе,  да штите српско робље од зулума, пљачки и убиства од стране Турака, Арнаута и Бугара, да народу подижу борбени морал... Овај потез европске силе су прихватиле као реалност, остављајући  да три супростављене стране (Србија, Грчка и Бугарска) решавају судбину народа.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

dr žarko ilić