Белоглави суп Милан, који је крајем прошле седмице рањен у Сирији поред места Ал Саyда, угинуо је у понедељак.

Промоција књиге „Нека презимена и њихово порекло на простору Старе Рашке“ Салиха Селимовића. Историчар уметности Драгиша Милосављевић, из Ужица, уверен да ће се и за сто година из ове књиге изводити родослови, те да ће она ускоро бити дигатализована и многима доступна.

Градили школе уз преписке, молбе и жалбе властима. У врлетима Мучња сељаци пре век и по борили се „са алама и вранама“ да описмене децу. Градили школе уз преписке, молбе и жалбе властима. Учионице и у приватним кућама, уз недостатак учитеља. Просветари избављали села из забити.

Сметлиште у туристичкој зони не боде очи само властима, инспекцији и прекршиоцима?! Вреба опасност од осушених смрча. Сечемо грану која би требало да буде једна од узданица туризма.

Чачански портал Н2 власника Нанада Нешовића тужио је, због једне фотографије на којој је Ивица Дачић, Марију Лазаревић оснивача портала ТопПрес из Тополе. Нешовић је за душевне болове, ауторска права и судске трошкове тражио преко 300 000 али судским поравнањем добио је 182 000 динара које ће ова девојка морати да му исплати у року од месец дана.

Презимена уписивана по оцу или много ређе по мајци, настајала су и по звању и титулама родоначелника, надимку, некој телесној и карактерној особини, по месту, крају, пореклу... На ветрометини се укрштали ветрови, војске, вере, а сеобе покретали историјски ломови. Промоција књиге „Нека презимена и њихово порекло на простору Старе Рашке“ 29. новембра у Библиотеци „Јован Томић“.

Истраживачко издавачки центар ближи члановима, читаоцима, сарадницима и завичају на адреси starivlah.rs. У припреми карта и концепција часописа „Летопис Старог Влаха“.

Кокин Брод – Јасеново најгора од четири деонице регионалних путева кроз нововарошки крај. Возачи се жале да нигде нема више закрпа и да немо ко да у „Путевима Србије“ погура обнову коловоза.

Један домаћин најавио да ће име лопова објавити – графитом на јавној згради, а власник шуме да ће правду узети у своје руке. Подстичу ли на крађе низак стандард и економска криза...?

Ужички Музеј изложио експонате настале крајем 19. и у првој половини 20. века у селима Златиборског округа. Дарујући преслице, дрводељци исказивали емоције, али и уметничке способности.

Раније се ударне рупе на путу за Божетиће крпиле, бар, уочи „Сиријаде“. У виталној грани годинама велико заостајање, све смо даље од потреба...?!

Свечаном академијом обележен општински празник – 1. новембар. Подсећање на претке који су животе дали за слободу и на актуелне прилике и инвестиције. Троје студената са „чистом десетком“ – Војко Мишевић, Абдулах Крџовић и Филип Дробњаковић.

Одата пошта пред белезима ратницима 1912-1918. и војводи Петру Бојовићу. Турска посада била у обручу, а паланка ослобођена „без ране и мртве главе“ уласком 4. ужичког пука III позива 1. новембра 1912. године.

На промоцији монографије Милорад Мишко Стевовић истакао да су циљеви ИИЦ „Стари Влах“: окупљање Нововарошана ма где били, истраживање и штампање књига, уз афирмацију креатвиног потенцијала и покретање „Старовлашког летописа“ напролеће. У нововарошком крају настала лепота природе и људског духа – рекао главни уредник Милинко Бујишић.

Варошки основци у програму посвећеном њеном величанству књизи – сакупљали паре за ђаке без ужине.

На „Вечери севдаха“ у Дому културе слике изложбе поводом Дана општине – сакривене од посетилаца, а сликар и секретар „Златарске палете“ Драган Јоксимовић огорчен. Михрија Хаџић, директор Дома културе, одбија све оптужбе и каже да нема ништа спорно.

Почео програм културно-спортских манифестација за обележавање Дана општине Нова Враош – 1. новембра и 110- годишњицe ослобођења од турског ропства. Промоција монографије „Нова Варош“ 31. октобра, свечана академија 1. новембра.

Пре 110 година подсле дугог турског ропства ослобођени Стари Влах и Полимље. Кључне битке Јаворске бригаде у Првом балканском рату – опсада и заузеће Сјенице. „Долазак“ Србије помогле и устаничке и комитске чете. Драгоцену грађу чувају и извештаји команданата.

60. Најплеменитији подвиг године у избору „Вечерњих новости“. Шесторица мештана Гостуна и Бродарева спасла 38 ђака из бугарског аутобуса који је слетео у реку Лим 4. априла 2004. Пресудни су били срчаност, пожртвовање, а посебно присебност појединаца.

На Муртеници припремају колаче од шљива маџарки и суше воће на старински начин. Зими се деца отимају за воћке осушене на промаји и дрвима „смедеревца.“ Колачи од шљива трају и по три године. Недељко и Видојка Грујичић чувају умеће и искуство предака.

Спортски центар, са двораном и базеном, пливао у пројектима готово пола века. Власти мењале намену, а предлози трајали док се осуши мастило закључака.

У реконструкцији пута Кокин Брод – Прибојска Бања радови на последњој деоници од 800 метара. Путари чекају пројекат за мост преко Вранешког потока.

У ОШ „Гојко Друловић“ у Радоињи штампан први број часописа. Ретке и старе фотографије школа и успомене на ђачко доба, али и цртице из свакодневнице наставе и рада секција.

Прота Јевстатије Караматијевић једна од најзанимљивијих личности Старог Влаха у првој половини 20. века Покушавао да скрене пажњу научне јавности на“ заборављени крај“. Записи о старинама – данас извори за истраживања. Улица културног прегаоца у Новој Вароши – „слепа“.

Правни факутет у Београду организује конференцију „Развој пословног права у југоисточној Европи“ у част др Мирка Васиљевића.