Општина Нова Варош

Panorama Nove Varoši Нова Варош (фото: Фото Мирко)

Општина Нова Варош је општина Златиборског округа и западне Србије. Према попису становништва из 2011. године општина има 16.638 становника, распоређених у 32 насеља.

Географске одлике

Нова Варош је смештена на средини магистралног пута Београд - Бар, на надморској висини од 1.000 m. Над њом се издижу планина Златар, дуга 22 km и широка 12 km, са највишим врхом од 1.627 m затим Јавор, Чемерница и Муртеница. Сама нововарошка општина обухвата површину од 584 km² у којој живи преко 20.000 становника.

Територија општине Нова Варош Територија општине Нова Варош (foto: Google Maps)

Код насеља Кокин Брод, 11 километара северно од Нове Вароши ка Чајетини, подигнута је насипна брана (хидроцентрала) и тако је у долини Увца створено Златарско језеро (или језеро Кокин Брод), дугачко 30 километара, са акумулацијом од преко 400 милиона кубних метара воде.

Струју увачког електро-система назван „Лимске хидроелектране“ производе хидроцентрале „Увац“, „Кокин Брод“, „Бистрица“ и „Потпећ“, тако да произведу годишње око 800 милиона киловат-часова електричне енергије.

У општини послује око 100 предузећа и 450 радњи, а запослено је 5.500 становника. Пољопривреду карактерише развијено сточарство, производња млечних производа, од којих је најпознатији чувени златарски сир. Значајни пољопривредни потенцијали постоје у развоју воћарства, пчеларства и откупу и преради шумских плодова. Пољопривредну површину чини 57,10% укупне површине општине, а шумском земљишту припада 33,85%.

За туризма у Новој Вароши и њеној околини постоје добри предуслови, који се огледају у лепотама и другим природним вредностима планине Златар и акумулационих језера.

Zima na Zlataru 2016 Зима на планини Златар
Zima na Zlataru 2016 Нова Варош под снегом
Zima na Zlataru 2016 Зима на планини Златар

Једна од изузетних природних реткости је белоглави суп, чије је станиште у кањону реке Увац.

Културно-историјске споменике представљају: цркве - брвнаре по селима, зграда старе школе у Радоињи, црква и џамија у Новој Вароши и други белези и знамења. Они сведоче о животу људи овог краја кроз векове и о присуству Келта, Римљана, Словена и других народа на овим просторима.

Историја

Нова Варош је настала у средином 16. века. Везује се за име Скендер-паше Ђеновљанина. Кад је Скендер-паша, путујући из Босне за Цариград (1530), застао са пратњом на заравни у подножју планине Златар и одушевљен лепотама овог шумовитог предела и опојним мирисом боровине, наредио је при поласку да се ту подигне касаба. Убрзо је никло насеља на месту данашње Нове Вароши. Названо је Скендер-пашина Паланка. Кад је нарасло до близу 2.000 кућа, „букну пожар и спржи палаку до темеља“ (Евлија Челебија). Већина становника је остала ту и подигла нову касабу коју назваше Јени Касаба, што на српском значи Нова Варош.

Stara Nova Varoš Нова Варош 30-их година прошлог века

Све живља трговина стоком и њеним производима, учинила је да се варош, на раскрсници важних путева, брзо расвијала. Административно, од 1776, била је у саставу новопазарског санџака. Средином 19. века Нова Варош, према записима руског конзула и путописца Александра Гиљфердинга, имала је око 300 кућа и око 1.200 становника, „што је била реалнија процена од оне коју је изнео Елвија Челебија, који је иначе склон претеривању, навео да у Новој Варши има чак. 2.000 кућа“.

Почетком 19. века (1809), град су од Турака ослободили Карађорђеви устаници. али су га истовремено грешком и запалили. Одласком Карађорђевих устаника, Нову Варош је, бежећи од турске одмазде, напустио велики број српског живља, иселивши се у Србију.

После више окршаја у Првом и Другом српском, а затим и у Невесињском устанку 1875. године (велика борба у суседном селу Радоињи), народ овог краја ослободио се турског ропста победом у Првом балканском рату 1912. године. Нова Варош је тада имала 450 кућа и 2.909 становника.

У времену од 1865. до 1902. године, Нова Варош је припадала Новопазарском санџаку, а потом је од 1902. до 1912. године била у саставу посебног Сјеничког санџака. На почетку Првог балканског рата у јесен 1912. године, Нову Варош је ослободила војска Краљевине Србије.[2]

И у Првом светском рату нововарошки крај дао је велики допринос победи против централних сила Аустроугарске и Немачке, а на Солунском фронту и против Бугарске. Њихов земљак, прослављени војвода Петар Бојовић, родом из села Мишевићи испод планине Златар , командовао је српском Првом армијом.

Нова Варош није остала по страни и у Народноослободилачком рату 1941—1945. Народ овог краја сврстао се у великом броју у јединице народноослободилачке војске, у Златиборску чету односно Трећу пролетерску санџачку ударну бригаду, а сама Нова Варош је више од 70 пута била час окупирана, а час поново ослобађана. Коначно је ослобођена 4. децембра 1944.

Демографија

У насељу Нова Варош живи 7252 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,7 година (39,9 код мушкараца и 41,6 код жена).

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2011. године), а у последња два пописа, примећен је пад у броју становника.

Извор података: Wikipedia

Понуду приватног смештаја и апартмана у Новој Вароши можете погледати киком на слику испод:

nova varoš istorija demografija geografske odlike