Швабе беже преко Дрине (2)

Нововарошки крај у Великом рату

Храбре и обучене тобџије, али мала граната за српску атриљерију - Нововарошки крај у Великом рату Храбре и обучене тобџије, али мала граната за српску атриљерију

Нову Варош, за Србе изузетно важну стартегијску тачку, непријатељ је држао два дана – 23. и 24. августа прве ратне године, али се повлачи после пораза на Церу.

У ратним операцијама у овом крају учествовала су и два четничко-добровољачка одреда: Златиборски и Горњачки, којима су командовали мајори Косте Тодоровић и Велимир Вемић.

- Четнички одреди били су предвиђени за дејства у непријатељској позадини и покретање српског становништа у Босни на устанак - наводи историчар Радивоје Папић у књизи „Ужичка војска и четврти пук 1914.“( Народни музеј Ужице, 2014. ), подсећајући да је Влада 3. августа послала инструкције да „...Врховна команда може купити чете добровољаца и употребити их по свом нахођењу, да су под командом наших официра и то најдисциплинованијих...“

Хроничари и историчари бележе да су у првој ратној години Нова Варош и околина два дана били у рукама непријатеља, уз велике покрете и логоре трупа. Овде се ратна срећа брзо окретала, као и на главном фронту – од Дрине до Цера, Сувобора и Колубаре. 

На горњодринском ратишту до првих борби дошло је пошто су српске чете прешле границу код Вишеграда, Увца и Рудог. Делови Лимског одреда напредовали су према Међеђи и од 3. до 7. августа водили оштре борбе око ушћа Лима. Кад су се Аустријанци уверили да на правцима Вишеграда и Горажда нема јачих српских и црногорских снага, а очекујући повољан развој код своје 5. армије на средњој Дрини, преузели су јаку противофанзиву. После годину дана, Србија поново крвари, а са њом и Стари Влах... У нововарошки крај је са бојишта допирала топовска јека...

Потпуковник Јеврем Михаиловић, командант Лимског одреда - Нововарошки крај у Великом рату Потпуковник Јеврем Михаиловић, командант Лимског одреда

ТОПОВИ ЗАТВАРАЈУ ПУТЕВЕ

Већ 17. августа 1914. дошло је до повлачења Санџачког одреда из састава Црногорске војске и Лимског одреда, уз веома оштре борбе. Аустријска 8. брдска бригада била је 19. августа у Пљевљима, а 20. августа на Јабуци , 21. августа у Прибоју, као и Пријепољу, одакле су српске јединице одступиле на Кобиљу главу и Косањ у правцу Сјенице. 

Због брзог продора непријатељских јединица на споју црногорске и српске војске, где од почетка садејство није било најбоље,.Врховна команда из унутрашњости шаље јединице и топове да поседну Сјеницу и затворе правце преко Јавора и Нова Варош – Ужице.

- У Новој Вароши српских оперативних јединица није било, сем Војне станице, чији је начелник био резервни официр Јеврем Чакаревић, учитељ из Ужица, родом из Штиткова - пише Дико Пејатовић, аутор поглавља о Првом светском рату у књизи „Нововарошки крај кроз историју“. - Јединице аустријске 8. брдске бригаде у јачини једног пука, састављене од пешадије, коњице и артиљерије, ушле су 23. августа у Нову Варош. Одатле су упућивале јаке коњичке патроле у правцу Кокиног Брода и Јавора у извиђање. Делови Лимског одреда из сектора североисточно од Прибоја напали су непријатеља у Новој Вароши 24. августа.

ОФАНЗИВЕ НА ДРИНСКОМ РАТИШТУ

Продор Аустријанаца правцима Вишеград – Прибој и Горажде – Пријепоље – Нова Варош имало је два основна циља: да обухвати лево крило Ужичке војске ради нарушавања фронта пред њиховом 5. армијом и поседање Сјеничке висоравни. Историчар Богумил Храбак у „Историјском гласнику“ (Београд, 1964., број 4. ) оцењује: „Циљ им је био Сјеничка висораван, са доста муслиманског живља њима наклоњеног, а мање надирање ка Новој Вароши, која је за Србе тада представљала стратегијски најважнију тачку“. Пропаганди Шваба, како је народ звао окупационе снаге, одазвао се и прикључио део становништа око Бродарева и нешто мање око Пријепоља, док је у Новој Вароши неколицина муслимана примила оружје, пружала услуге и са њима се повукла.

Захваљујући моралној снази српског народа, изузетном јунаштву војника и пожртвовању и способности официра, аустријска 5. армија поражена је на Церу и протерана преко Дрине. После прве победе савезника у Првом светском рату, дошло је и до обрта и на сектору око Увца и Лима. У поподневним часовима 24. августа аустријске јединице напустиле су Нову Варош, а 25. увече и Пријепоље. Јединице Црногроске и Српске војске прешле су у офанзиву, одбациле непријатеља преко Дрине и продрле у источну Босну, уз велике борбе на простору Гласинца.

Церска битка, па и дејства Ужичке војске на Дрини, поред војничког, имала су и политички значај. Ужичка војска је са црногорским трупама везивала крупне непријатељске снаге и тиме олакшала напоре главних српских снага. Првом победом савезничкa у Великом рату порастао је углед Србије, подигла се вера српског народа у сопствене снаге и показала рањивост црножуте монархије.

Кад је у октобру дошло до нове аустријске офанзиве на Србију, српске јединице су се повукле на десну обалу Дрине и пружале жесток отпор. После аустријског пораза у Колубарској бици, опет су јединице Црногорске војске и Лимског одреда у офанзиви, протерујући и последњег војника освајача на леву обалу реке.

Од краја 1914. године до октобра 1915. године на фронту на Дрини било је оперативно затишје, уз повремене борбе и убацивање група у позадину. У кратком предаху војних операција у нововарошком крају видане су ране, а народ и војска спремали се за нову одбрану од душмана.

БАЈОНЕТИМА ИСКЛЕСАЛИ КРАЈПУТАШ

Само дан након што су 9. августа (по старом календару) 1914. године у тешким борбама на падинама Златибора припадници Лимског одреда одбранили границу Србије пред налетима 16. аустро-угарског корпуса, војници су сахранили мртве другове и у камену, са траговима крви и шрапнела гранате која је на коти Цигла, у Јабланици, убила заповедника српског одсека, бајонетима урезали епитаф:

„Мајор Василије Луковић погинуо 9.VIII 1914.г. Испунио своју дужност према Краљу и Отаџбини... Завидимо ти, и поздрављамо ти породицу...“