Ани Брнабић, председници Скупштине Србије, предат захтев мештана села под Чемерницом и Јавором. Пут Штитково – Анатема и крак до Камене чесме (13 км) би повезао два регионална пута и четири сеоска центра – Мочиоце, Катиће, Кушиће и Штитково и скратио путовања, помогао пољопривреди, шумарству, туризму...

Приликом недавне посете Божетићима, Ани Брнабић, председници Скупштине Србије, уручена је петиција мештана села Ивањице и Нове Вароши са захтевом да се настави градња пута Штитково – Кадина стена – Анатема (према Катићима), са краком за Камену чесму (према Кушићима), укупне дужине 13 километара.

Молећи да држава погледа овај заборављени крај, петицују са 300 потписа предали су Владета Несторовић (82) из Маскове, покретач петиције мештана намењене врху државе и Михаило Перошевић (77), из Рујишта у Штиткову. 

У петицији невоље планинаца, уз потписе жуљевитим рукама, понегде тешко читљивим словима, али уз бројке из личне карте, стале у непуних двадесетак редова. Између редова - апел и вапај да комшије буду ближе, да се старима олакша живот, да младима, расутим по Србији, родни крај буде роднији... 

Поред тога што би повезала две општине и два регионална пута који иду из долине Моравице – јаворски за Сјеницу и муртенички  до Кокиног Брода, ова саобраћаница би спојила четири сеоска центра у срцу Старог Влаха – Мочиоце, Катиће, Кушиће и Штитково. Повезивањем увачког и моравичког дела Старог Влаха преко „старе границе“ (успостављене за турског вакта 1833 - 1912. године) скратило би путовање од Београда и Чачка до неких села за 50 километара, уместо заобилазног преко Златибора.

Ако немаш пут - као да немаш ништа - Владета Несторовић

У селима између три планине, Чемернице Мучња и Јавора, отвориле би се нове перспективе за пољопривреду, туризам и шумарство, омогућио би се лакши и бржи транспорт млека, сира, кромпира, сена јапије, дрва и других производа.

Највећа комунална акција у читавом крају започела је 1960. године. На стазе рабаџија и кириџија између Штиткова и Зечког поља мештани су кулуком и запрегама три године довлачили камен и пут преко Кадине стене ручно је поткиван. Радови су прекинути 1964. године из политичких разлога. 

Уз ангажовање Несторовића и помоћ ивањичког Шумског газдинства 1993. године проширен је пут од Анатеме до Кадине стене и насуто 1.600 кубика тампона из мајдана путара.

На иницијативу мештана и на састанцима током 2011. и 2012 године у Кушићима и Катићима, уз присуство представника општина, договорено је снимање трасе макадамског пута и израда пројекта пута. Падала су обећања неколикои српских министара  да „напролеће почињу радови“. Међутим, ево 62 године села Старог Влаха чекају помоћ државе за наставак градње.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

stari vlah put