Радојица Перишић објавио збирку „О(т)певано из вика“ са преко 700 песама у два стиха. Књига Перишића, слично збирци бећараца Младена Лесковца, крије много народне мудрости, али и радости живота – наглашава проф. др Димитрије Големовић, етномузиколог.

Недавно је „Графопринт“ из Горњег Милановца објавио збирку песама „О(т)певано  из вика“ Радојице Перишића, лекара интернисте у нововарошком Дому здравља и првог председника Друштва за неговање традиционалног певања из вика. 

Записујући да је „из расположивих извора издвојио и за штампу уредио“ више од седамсто текстова песама, Перишић истиче да је имао намеру да забележи што већи број песама, како би их отргао од заборава и оне наставиле да живе.. 

Песме у десетерцу и осмерцу сабирао је од певача, из грађе сабора народног певања, те звучних записа, оних аматерских из седамдесетих година прошлог века, те снимљених на носачима звука, у радијским и ТВ емисијама, као и сачуваним у архиви Радио Београда. 

– Певање из вика је старо народно двогласно певање западне Србије, најзаступљеније и најочуваније у ужем подручју Старог Влаха, у планинским пределима Златибора, Муретенице, Златара и Јавора – истиче Перишић у уводу књиге, додајући да за ово певање етномузиколози наводе и друге термине: на глас, уз вик и на затег. 

Странице књиге доносе и запажања истраживача о времену настанка (у дубини векова), садржају стихова, интерпретацији, карактеристикама певања... Тако др Раде Познановић, етнолог, истиче:

 – У кратком, али снажном двостиху ванредно чисте и јасне лирске садржине, ова песма звучи као пословица. Као мудра изрека, као филозофија једног времена... Гласови певача вину се у небеске висине као слободне птице, јече као планина, јецају као струне гусала, уз епско казивање...И све то као да се говори, а не пева...

У загрљају традиције - чувари наслеђа(Фото: Д. Гагричић)

Етнолог Марија Раковић подсећа да је садржај у већини песама љубавног, али и шаљивог карактера, погодан за извођење у свакој прилици, али и да се певају оне које  исказују сету или бол. 

У поговору збирке „О(т)певано из вика“ проф. др Димитрије Големовић, етномузиколог, наглашава да певање из вика представља један од домаћих најархаичнијих начина певања. Садржај текстова песама из вика, како каже, представља слику времена у којем су настали, с честим акцентом на љубавним осећањима.

– Збирка текстова песама из вика аутора Радојице Перишића доноси њихову читаву палету, нудећи богат избор како проучаваоцима народног певања и народне књижевности, тако и народног живота. Збирка значајно допуњава оно што је до сада објављено о певању из вика, будући да је број раније објављених песама ограничен тек на пар десетина примера. У текстовима се неретко налази и сијасет података везаних за најитимније тренутке из народног живота, о којима се обично не говори, али којима то омогућава песма, као специфична посвећена радња. Збирку Р. Перишића ваља пажљиво прочитати јер се у њој, слично збирци бећараца Младена Лесковца, крије много народне мудрости, али и радости као значајне  особине народног живота – наглашава  проф. др Димитрије Големовић.

Културно наслеђе  

– Прикупљање текстова песама из вика био је и остао стални задатак чланова Друштва за неговање традиционалног певања из вика, које је и званични чувар ове народне традиције, уписане у Национални регистар нематеријалног  културног наслеђа Републике Србије (2013. године). Бројем и разноврсношћу достављених текстова посебно су се истакли Милољуб Шаковић, Мирољуб Ракетић и Недељко Грујичић – пише на страницама књиге Перишић и додаје;

– Један од поборника ове активности упорно је инсистирао, подсећајући: „Што не буде записано неће бити упамћено, а оно што је  до сада забележено – записано је по све краћем памћењу и бледом сећању“.

Суза из камена

Сиђи, Радо, доле до потока,
да ти кажем траве од урока.

Зелен боре, зелен си до зиме;
сви љубаве, а ја немам с киме.

Срце моје, немој ме бољети,
ја ћу наћи ко ће те вољети.

Кад запевам, ја вако малена,
удариће суза из камена.

Сејо, Јело, не варај момака,
убиће те стрела из облака!

Мала моја, јабуко са гране,
украшћу те ја од твоје нане!

Кукавица гору разговара,
ко ће мене, моја мајко стара?

Остах, мајко, жељан ђевојака,
ко сироче сира и кајмака.

Срце моје испуца од рана,
као земља око Илиндана.

Лоло моја, у гори шумаре,
ти чекићаш, а ја трошим паре.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

radojica perišić knjiga