Век и по битке на Чемерници

zlatarinfo.rs ( Д. Гагричић ) 22. август 2026. године Друштво

БЕЛЕЗИ – У славу јунацима одбране врата отаџбине на Чемерници (Фото: Д. Гагричић) Белези – У славу јунацима одбране врата отаџбине на Чемерници (Фото: Д. Гагричић)

Храброшћу ратника и одлучношћу команданта мајора Михаила Илића, Друга ужичка бригада 23. августа 1876. годинез зауставила продор Турака са Јавора у долину Моравице. Илић одбио наредбу о повлачењу и организовао одбрану природних тврђава – Чемернице и Мучња.

Негујући сећање на јунаке Јаворског рата, група поштовалаца дела предака у недељу (23. августа) на Чемерници (средокраћи пута Нова Варош – Ивањица) обележиће 150. годишњицу битке на овој планини, најзначајније победе Српске војске у Јаворском рату (како народ зове  дејства Ибарске војске током српско-турских ратова 1876-1878. године).

Храброшћу ратника и одлучношћу команданта мајора Михаила Илића, Друга ужичка бригада је 23. августа (по старом календару) зауставила продор Турака са Јавора у долину Моравице и спасила читав крај и збегове пристигле преко границе на Јавору. 

И поред наређења о повлачењу, Илић је похитао у помоћ Ариљском батаљону Јеврема Вукосављвића, који је бранио Чемерницу и организовао одбрану природних тврђава – Чемернице и Мучња. Сведок догађаја у висовима Старог Влаха, Мита Петровић у књизи „Ратне белешке са Јавора и Топлице“ (Народни музеј, Чачак, 1955) оставио је записе за потомство о заповести Илића командантима јединица у шанцу на вратима Србије, у зору, пред битку:

– ... Ја нисам рад да се одавде одступи ма сви изгинули... Ми се морамо овде борити на живот и смрт...! Од завршетка ове борбе зависиће судбина не само Кушића, но Ивањице, Ариља, Пожеге, једном речју целе Србије…

Легенда - мајор Михаило Илић Комадант - мајор Михаило Илић

– Ово место драгоцено за нашу отаџбину не смемо напустити никако - рекао је који трен касније Илић размештајући војску. -  Ми морамо као Срби, као синови ове земље, да сјајно овога часа испунимо нашу дужност, па нека наши унуци виде да смо се онако јуначки борили као наши ђедови. Хоћу да се борите храбро.  Међу вама ја ћу бити, ја вас нећу изневерити. Ако бих покушао да одступим и да вас изневерим, пуцајте на мене и убите ме! 

У петом јуришу осам до десет пута бројнијих Турака, исцрпљеним војницима понестајало је пушчане муниције и граната за топове. Ипак, у драматичним тренуцима пристигла је помоћ. 

– Пратећи развој догађаја, Сима Петровић са Карановачким батаљоном Чачанске бригаде, који је пре почетка борбе остављен да чува Мучањ, прешао је преко Пресеке на Чемерницу, претрчао ову висораван и лево крило турске војске силовито напао са бока. Са друге стране дошао је командант Васа Лазаревић са трећепозивцима који су чували границу од упада Турака. То је преломило ток битке и уследило гоњење непријатеља по шуми између Чемернице и Кадине стрене, преко Лисине све до Јавора – пише у брошури „Јаворски рат“ 1876. – хронолоигија догађаја“ (Туристичка организација, Ивањица, 2026) чачански хроничар др Свето Марковић.

ДОБРОВОЉАЦ Јеврем Вукосављевић Рус Добовољац - Јеврем Вукосављевић Рус

У тим јуришима погинуо је капетан Јеврем Вукосављевић, кога су саборци звали Рус. На крвавом разбојишту остао је и турски заповедник Мехмед Али-паша.

Уместо победе - славе пораз 

Битка на Чемерници је једина значајнија победа  у српско-турским ратовима коју су сви заборавили: и држава и локалне власти и удружења потомака ратника. Уместо победе, годинама се  слави пораз у Калипољу и то на Петровдан, кога нема у календару догађаја на јаворском бојишту! Жеља је да се Чемерница отме из заборава, да се истражује, прикупља и објављује грађа, као и о  осталим догађајима  у 19. и почетконм 20. века – истиче Зоран Вучићевић, влaсник фирме „Рас“ из Ивањице, организатор сусрета на Чемерници, који је 2018. годинe, после 142 лета од битке, подигао белеге јунацима са Чемернице.

Први у јуришу  

Петар Борисављевић, командант Ужичке бригаде прве класе и Илићев побратим, у „Успоменама“ је записао Илићеву жудњу да поврати Јавор:

Сем Јавора и моје јединице Јеле, немам друге жеље...

У зору 24. августа 1876. године, дан после победе на Чемерници,  како сведочи Мита Петровић, Илић је кренуо на Јанков вис. Са сабљом у руци викнуо је: „Војници, за мном! Победа је на нашој страни!“. Ускоро је испред турског шанца  куршум погодило мајора Илића у срце.

 Храбри Јагодинац је са 32 године отишао у легенду и народне песме, које се проносе  кроз саборе и сеобете Старог Влаха.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

javorska bitka major ilić čemernica