Објављен Зборник радова о кнезу и краљу Милану Обреновићу (1854-1901) са научног скупа у Новој Вароши. Вазалну кнежевину извео на међународну сцену као пуноправну државу.

Недавно је, у издању Истраживачко-издавачког центра „Стари Влах“ из Београда и уз подршку Министарства културе Србије, објављен зборник радова  „Краљ Милан Обреновић, ослободилац и реформатор – заслуге и порицања“ са  научног скупа одржаног у јуну прошле године на Златару.

У 22 рада, у којима се укрштају  богати извори грађе, од домаће и стране архивске грађе, мемоара, дневника, штампе до законских аката, осветљен је животни и  владарски  пут првог нововековног српског краља Милана Обреновића, (1854- 1901) оспораваног и нападног, а често и недовољно схваћеног од савременика и историчара. 

– Миланово доба обележили су увођење Србије у међународне токове посредством културних, просветних, економско-финансијских и привредних мера дотад непознатих српском друштву. То је доба изградње правне државе и успостављања дипломатских односа,  дословно са читавим светом, доба модернизацаије државне управе, изградње железничке инфраструктуре и укључивања Србије у главне европске саобраћајне токове. Краљ Милан је настојао да превазиђе периферни положај државе и обезбеди јој стратешку улогу на Балкану. Од нејаке вазалне кнежевине, Србија постаје снажнија, а њен владар израста у суверена, признатог и  независног, који је непосредно општио са свим крунисаним главама ондашњег света. Постао је и први српски краљ после пет векова под османским господством. Милан Обреновић је  финансијски и морално подстицао снажење грађанског друштва кроз различите видове  организовања – истиче се у уводнику Уредништва. 

Међу корицама тематског зборника су и сведочанства да је током владавине кнеза Милана Србија по први пут повела националну политику чији је циљ био јачање српске народности на перостору  Старе Сребије и Македоније, пре свега кроз просветни рад као најсигурније средство за остваривање тог циља. Српска војска је, након пораза у Првом српско-турском рату, у Другом српско-турскоим рату (1878) извојевала победу и ослободила део српских земаља. 

У 22 рада укрштају се бројни извори грађе

Научни скуп, уз учешће професора, истраживача и сарадника више  факултета,  института и музеја широм Србије,  организован је у сарадњи Каатедре за историју српског народа у новом веку Филозофског факултета у Београду и ИИЦ „Стари Влах“, уз покровитељство Општине Нва Варош. Уредници зборника су проф. др Сузана Рајић и др  Жарко Илић.

Проширење Србије за трећину  

– Kао круна војних успеха и дипломатске борбе, Србија је на Берлинском конгресу стекла независност и територијално проширење ка југу, које је  износило готово за  једну трећину предратне територије Кнежевине. Неколико година касније (1882) српска држава је уздигнута на ранг  Краљевине. Средином девете деценије ХIХ века посебно се активира српска национална политика на простору јужне Србије и Македоније и дефинише правац деловања кога су се српски државници држали готово све до ослобођења тих области 1912. године – истичу, поред осталог, приређивачи књиге.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.