Пре 150 година Кнежевина Србија je повела рат за независност. У архивској грађи Ибарске војске kњиге извештаја са границе, дневници, рукописна заоставштина, а домаћа и страна штампа објављивала вести са фронта и графичке приказе сцена из борби.

У београдском Дому војске 7. маја,  у 13 сати , отвориће се изложба „Ратови за независност Кнежевине Србије 1876-1878.“. Изложбу поводом 150-годишњице почетка Првог српско-турског рата 1876. године припремили су Међуопштински историјски архив из Чачка и  Војни архив из Београда, уз подршку Медија центра „Одбрана“, а аутори су Радивоје Бојовић и Лела Павловић, историчари из Чачка.

Изложба ће трајати до 24. јуна, а за наше читаоце  преносимо резиме текста из каталога на 84 стране, који је  насловљен СРПСКО-ТУРСКИ РАТОВИ 1876-1878. ГОДИНЕ У АРХИВСКОЈ ГРАЂИ ИБАРСКЕ ВОЈСКЕ:  

Припреме за рат са Турском 1876. на западномравском правцу почеле су извођењем обимних инжењеријских радова на путној мрежи и подизањем утврђења на Јавору. После саопштења кнежеве прокламације за рат Ибарска војска (Чачанска, Рудничка, Ужичка и Шабачка бригада и Добровољачки кор) посела је положаје на граници. 

Главна колона Ибарске војске доживела је неуспех у фронталном судару са Турцима на Калипољу. Помоћна колона ослободила је Рашку, а један одред Ибарску клисуру према Косовској Митровици. На Јаворском фронту борбе су продужене у пограничној зони заузимањем турских положаја на Осман-пашиној караули, Васиљевића кули и Сувом Рту. У августу и почетком септембра 1876. Турцу су после жестоких борби потисли српску војску на кушићске положаје, али због њихове дубине даљи продор је заустављен. Поражени су на Чемерници и Погледу. Пошто се фронт на Јавору стабилизовао Чачанска бригада I класе упућена је на главни фронт.

Други српско-турски рат на Јаворском фронту протекао је углавном без борби. Чачанска бригада I класе, у саставу Ибарске дивизије, после заузимања Прокупља и Куршумлије учествовала је фебруара 1878. у борбама на Самоковским положајима.

Сведочанства о догађајима пре 150 година

Архивска грађа за историју ратова Србије 1876-1878. била је изложена пропадању већ у току ратних операција. Пуковник Љубомир Ивановић је крајем 1876. године тражио од официра да Главном генералштабу доставе своје ратне белешке. Околност да од докумената тимочко-моравске војске, скоро ништа није прикупљено био је разлог да су овакви позиви понављани у више наврата. Начелник Историјског одељења пуковник Јован Драгашевић позивао је “командантe, командире и вође засебних оделења, да изволе шиљати Ратнику опис рада оних одреда и одељења, којим су у последња два рата командовали.” Свој "записник рата за ослобођење и независност" редакцији је послао и потпоручник Степа Степановић.

Скромни резултати рада Историјског одељења на прикупљању архивске грађе о учешћу Ибарске војске у српско-турским ратовима огледају се и у малом броју докумената: Књига извештаја са границе за 1876. годину и нешто операцијских аката. Ова околност је унеколико ублажена сачуваном персоналном грађом официра и објављеним прилозима учесника ових догађаја у часопису "Ратник." Слика рата употпуњена је захваљујући рукописним заоставштинама генерала Јована Мишковића (Неготин 1844-Београд 1908), мајора Стојана Николајевића (Звездан, Баљевац, 1837 – Београд, 1894) и учитеља цртања Димитрија Мите Петровића (Београд, 1852-Београд, 1911). Дивизијски цртач и комесар Чачанске бригаде оставио је дневнике, "Ратне белешке са Јавора и Топлице 1876, 1877. и 1878.", цртеже Јавор, Кладница, Мучањ, Сјеничко поље, збирку документа Ибарске војске, а у листу "Застава" нарочите извештаје.   

Живот становништва у чачанском крају одсликава архивска грађа окружног начелства и сеоских општина. Амбијент створен радом инжињеријских јединица употпуњавале су честе наредбе о логоровању народне војске, оправци путева, превозу оружја, муниције и санитетске опреме. Војни санитет се ослањао на скромне капацитете болница у Чачку, Ужицу и Краљеву. Интендантска служба је водила обимну администрацију око набавке и транспортовања хране на фронт. У збрињавање избеглих и рањеника укључују се женска удружења и месни одбор Српског друштва Црвеног крста.

Домаћа и страна штампа објављивала је вести са фронта и графичке приказе сцена из борбе. У некњижној грађи најуоченије су повеље одликовања и владарски прогласи, којим је почињао и завршавао се рат. 

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.