Записи о историјским приликама и традицији, а репортаже осветљавају заборављене или скрајнуте догађаје, крајеве и људе.
Историјске прилике, записи о коренима, наслеђу и традицији предака, уз низ актуелности из пера академика, професора, историчара, истраживача, новинара и сарадника других занимања – окосница су трећег броја годишњака „Стари Влах“ у издању ИИЦ „Стари Влах“.
На вазда актуелно питање српског језика и ћирилице, на немар и спотицања, указује проф.др Милош Ковачевић, подсећајући:
– Само дела писана ћирилицом према критеријумима светске међубиблиотечке асоцијације IFLA, а тих критеријума се држе све чланице УНЕСКО-а, књиже се као дела писана српским језиком, и подводе под српску културну баштину. Али као да већини Срба и није стало до српске културне баштине, јер се штампа бар троструко више латиничких него ћириличких дела, што значи да се бар троструко више Срба опредељује да припада хрватској, а не српској културној баштини.
Старнице годишњака осветљавају два догађаја из друге деценије минулог века. Академик Славенко Терзић открива мало познату историјску чињеницу – да су Пљевља и читав срез, после ослобођења од турског ропства 1912. године, годину дана били у Краљевини Србији.
Како су окупационе власти Аустро-Угарске припремиле терен за доношење Сјеничке декларације у августу 1917. године, на којој је 12 муслиманских градоначелника потписима тражило комадање Србије и Црне Горе, нудећи Босни земљу Рашке области? – пише историчар Салих Селимовић.
И у трећем броју стари и нови сарадници „Старог Влаха“ трагају за ризницама на ветрометини. Археолози и историчари уметности сведоче о остацима неолита, траговима живота и насеобинама у нововарошком крају, па античким споменицима, подсећају на неистражено Штитково, једно од седиште лозе кнезова Рашковића, те дају допринос сабирајући грађу о Јаворском рату, али и о врлинама и манама Срба.
Села Старог Влаха остало без руку
Пред читаоцима су и портрети знаменитих личности – Недељка Кашанина из Ивањице, пионира српске ботанике, револуционара Димитрија Туцовића, Лазара Комарчића из Прибоја, првог српског писца научне фантастике, Окице Глушчевића, новинара родом из Камене Горе, доктора правних наука Мирка Васиљевића, родом из Правошеве и Сава Којадиновића, културног посленика из Рудог.
Уз новинарске репортаже о животу горштака на Пештери и последњој нади опустелих села под Јавором – довођењу воде, у часопису је пером и сликом представљен кањон Увачког језра, уз тумачење бројних топонима. Странице подсећају и на традицију доброчинства и здужбинарства, на век пријепоољског новинарства, али и на припрему комплет лепиње.
Часопис за очување и развијање старовлашког духа подсећа на шерете ракиџије и казује о сличностима и разликама у записима о људима трећег доба у анегдотама сакупљеним у Старом Влаху и на Сјеничкој висоравни.
– У часопису равноправан простор имају и прошлост, и садашњост, и будућност – истиче у уводнику главни и одговорни уредник Миломир Краговић, осврћаући се на прилоге о успесима и плановима Чајетине, али и визијама осталих старовлашких општина – Нове Вароши, Сјенице и Ивањице, као и комшија из Полимља – Пријепоља и Прибоја и Бајине Баште на Дрини.
У трећем броју часопис објављује други конкурс за кратку причу „Милинко Бујишић“, а читаоци ће добити водич до светиња – књижицу „Света места у Старом Влаху“ Томислава Ж. Поповића.
Графички уредник часописа је Данко Полић, чија је „Кућа знања“ у Земуну штампала сва издања „Старог Влаха“. Промоција је заказана за 23. марта у Дому културе, а говориће неки од аутора текстова и представници ИИЦ „Стари Влах“.
Парк захвалности
Милорад Мишко Стевовић, оснивач часописа и ИИЦ „Стари Влах“, повео је акцију подизања Парка сећања у Новој Вароши, на простору од Трга војводе Петра Бојовића према Вртићу.
– Парк захвалности странцима који су волели Србију биће отворена галерија, вечити историјски подсетник, својеврсни споменик незаборава и искрена захвалност српског народа – истиче Краговић.
Уз ангажовање инжињера пејзажне архитектуре и хортикултуре, као и вајара, овде ће бити бисте личности чији су портрети на насловној страни часописа: Серкиза Берберијана, турског лекара, који је лечио у нововарошком крају. Дијане Будисављевић, спасиоца српске деце из усташких логора смрти, Ђорђа Вајферт, Немца, индустријалца и добротвора, Арчибалда Рајса, швајцарског публицисте, Флоре Сандс, француске болничарке у Великом рату и Франше д Епереа, француског генерала из Великог рата
Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.