Међу корице књиге „Ратници са границе - Старорашки муслимани у немачкој војсци, СС-у и полицији (1941–1945)“ др Милутин Живковић сабрао грађу из 18 архива и музеја. Већи градови претворени „у регрутационе резервоаре одакле се црпело људство за нацистичке снаге“.

У Библиотеци „Јован Томић“ у Новој Вароши у среду је промовисана монографија „Ратници са границе - Старорашки муслимани у немачкој војсци, СС-у и полицији (1941–1945)“ др Милутина Живковића, истраживача Института за савремену историју у Београду.

После  књига „НДХ у Србији“, „Између Велике Албаније и окупиране Србије“ и  „Стара Рашка под италијанском окупацијом“, четврта монографија др Живковића  истраживачки „покрива“ целу окупацију простора Старе Рашке током Другог светског рата

– Књига се темељи на грађи из више фондова и збирки у 14 архива и четири музеја из седам земања. Нарочито су драгоцени немачки и италијанск извори, али и грађа из  Национално архива САД. За истраживаче ова књига је обавезно штиво, Живковић  је поставио темеље за будућа истраживања – рекао је, поред осталог, Драган Теодосић, историчар из Архива Југославије.

Истичући да је сардња старовлашких муслимаана (данаших Бошњака) са Трећим рајхом важна тема из прошлости  Србије и Југославије и да она Стару Рашку ставља у шири, балкански, па и европски контекст, те да се муслимански добровољци у немачким униформама затичу у источној, западној и  централној Европи, др Живковић је нагласио:

– Сарадња са немачким војним властима, њеним Министарством спољних послова и поготову СС делу муслиманске елите отвара врата великих политичких позорница. Ови контакти, међутим, представљају још један вид верског антагонизма дугог трајања између старорашких хришћана и муслимана. Ни војне, политичке, економске, друштвене, па и психилошке последице муслиманко - немачког савеза не би требало занемарити. Дневно-политичка (зло)употреба ове теме, те њена недовољна истраженост, додатно јој дају на значају.

Уз осврт да Стару Рашка представља сложену мрежу невидљивих и видљивих граница, те да је верско-етничка линија подела међу становништвом била снажно изражена, аутор књиге сведочи  да су окупација 1941. године  и идеолошки сукоби гурнули мештане на руб егзистенције и учинили Стару Рашку „зоном насиља, масовних разарања и присилног расељавања у границама етничког чишћења. Једно од последица таквог стања било је претварање градова попут Новог Пазара, Косовске Митровице, Тутина, Рожаја, Пљеваља или Сјенице у регрутационе резервоаре одакле се црпело људство за  нацистичке војне  и СС снаге“.

Сведочанства о судбини ратника у немачким униформама

– Прецизан број старорашких муслимана који су војно сарађивали са Немцима тешко је одредити. Може се, ипак, са извесном сигурношћу говорити о неколико хиљада војника. Рецимо 10.000 људи, од  тога 2.500-3.000 бораца у немачким униформама, што бројчано одговара једном пуку – рекао је др Живковић.

На 84, од 495 страна књиге, аутор наводи имена 1.600 припаданика Вермахта, СС и Полиције поретка, са пореклом и занимањима, наводећи изворе бројне грађе.

Посетиоцима Библиотеке аутор је предочио актере и промотере колаборације, учинак немачког „агит-пропа“ и ратне машине у привлачењу и регрутацији мислимама у оружане снаге, наводећи јединице, („Ханџар“, „Скендер-бег“, „9. компанија“ и друге), начин обуке, опрему,  дезетерства, оружане акције и губитке, али и злочине које су чинили. Многи су се, сведоче странице књиге, нашли с друге стране закона, неки избегли казне бекством, али се и у послератном периоду притајили или небудношћу власти убацили у установе и органе свог краја.

– Без муслиманских снага, како оних које су ратовале уз Немце, тако и још више оних које су се бориле у њиховим трупама, било је немогуће планирање било каквих већих акција против партизана у Црној Гори и Старој Рашкој све до јесени 1944. године. Отуда их затичемо као важне судионике свих антигерилских подухвата у последњим фазама рата и то у проширеном формату – војном, обавештајном, полицијском и пропагандном – наглашава др Милутин Живковић

Превод на енглески  

Монографија у издању Института за савремену историју у Београду је плод вишегодишњег истраживања протканог великим трудом, посвећеношћу и љубављу према историјској науци.

Аутор каже да је књига преведена на енглески језик и да се таражи издавач, а за годину дана бићи и дигитализована и доступна широком кругу читачаца.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

milutin živković