Грађу о старорашким муслиманима у немачкој војсци, СС-у и полицији (1941–1945) др Милутин Живковић сабирао преко десет година. На 300 страница аутор нуди и неке дуго очекиване одговоре.
У среду, 11. марта, у 19 сати у Библиотеци „Јован Томић“ у Новој Вароши промовисаће се монографија „Ратници са границе - Старорашки муслимани у немачкој војсци, СС-у и полицији (1941–1945)“ др Милутина Живковића, истраживача Института за савремену историју у Београду.
Подсећајући да је нова монографија колеге др Милутина Живковића проистекла из обимног истраживања дугог више од једне деценије и да сабира процесе и закључке из његовог ранијег опуса о прошлости Старе Рашке/Санџака, са новим подацима, превасходно из архивске грађе немачке и албанске провeнијенције, Драган Теодосић руководилац Одељења за објављивање архивске грађе и међу-архивску сарадњу из Архива Југославије истиче:
– Монографија „Ратници са границе - Старорашки муслимани у немачкој војсци, СС-у и полицији (1941–1945)“, нуди читаоцима одговоре, међу њима на нека дуго очекиван питања: Где су разлози колаборације муслимана са Немцима? Колико је тај процес био распрострањен и који су његови крајњи домети? Која је разлика између оних који се боре у немачким јединицама у односу на оне који се боре са немачким јединицама? Ко је у ствари, тај „ратник са границе“, гледано кроз социјално-друштввено-економску призму? Каква је била његова послератна судбина? итд. Књига „оживљава“ ову епизоду из периода Другог светског рата у Србији помоћу бројних спискова муслимана у немачким снагама (на више од 70 страница) и до сада необјављеним фотографијама.
Живковић је докторирaо 2017. године и у досадашњем раду показао је интересовање за политичку, војну, идентитестку, културну, језичку и економску историју простора Косова и Метохије и Старе Рашке (Санџака). Бавио се и проучавањем „Велике Албаније“ и НДХ, управном структуром италијанског и немачког окупационог система, друштвеном историјом, етничко-верским и идеолошким сукобима, изградњом албанског и бошњачког националног идентитета...Истраживао је у више домаћих и страних архива у Србији, Црној Гори, Италији, Албанији, Немачкој и Хрватској. Сарадник је Српског биографског речника и члан редакционих одбора у неколико домаћих научних часописа.
Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.