У засеоку Јагњила у Кућанима, на Муртеници, свака друга кућа гаји волове, а овде се најдуже задржао стари начин испомагања у пољским и шумским пословима. На моби, са 11 запрега из Кућана и Негбине - комшије, родбина и пријатељи Милана Жунића (21) извлачили су грађу.

Сећање на прошле године преминуле певаче извика - Томислава Тољу Браловића и Драгана Илића. Најбољи рабаџија Милан Жунић, а камен с рамена најдаље бацио Ивица Пауновић.

Некадашње покретне кревете сточара у Старом Влаху нуде сада туристима. Спавање у кућеру поправља пољуљане брачне односе.

Пети „Сусрети златарских села“ на Ивањдан на златарском вису Џаде у Мушковини. Новчане награде за најуспешније рабаџије у извлачњењу балвана воловском запрегом.

У недељу пред Видовдан Јаворски сабор двојничара и старих народних инструмената Србије. Свирачи ће умеће показати код споменика мајору Илићу и јаворским јунацима, поводом 140 година Јаворског рата.

Записи са Јавора, где је Србија пре 140 година повела рат за независност против турског завојевача. Надгробна слова казују да се гинуло за слободу.

Дом културе Ивањица под покровитељством општине Ивањица у петак 27. маја у 18:30 сати отвара 41. Смотру народног стваралаштва „Звуци Голије, Јавора и Мучња“.

Владика Јоаникије заложио се да се стручним радовима спречи пропадање цркве Благовештења, коју увелико нагриза влага.

Планина је знаменита још од доба Немањића, а посебно по Вожду Карађорђу, мајору Илићу, сердару Вукотићу и њиховим јунацима - истакао владика Јоаникије након освештања храма.

Цркви Благовештења у Штиткову, под Чемерницом, стару век и по, биће ускоро враћен стари сјај. Задужбину спалили Турци, а кнез Михаило 1876. помогао у зидању.

Књига ужичког музеја о споменичком наслеђу из ратова 1912-1918. године. Спомен-плоче сачувале имена 6.943 ратника изгинула у борби.

Највеће ратно одликовање засијало на грудима 329 ратника из ужичког краја, али су неки подаци погубљени и потиснути из сећања.

У граду под Златаром надлежни пали на испиту из завичајне историје.

Апели за уређење запуштених гробова ратника 1912-1918. године. Спомен-обележја нагризају године, кише, ветрови, лишајеви, људски немар, сви помало...

Читаоци нашег портала имају прилику да прочитају странице књиге Драгише Милосављевића „Манастир Дубница и патријарх Гаврило Рашковић“, која је у издању манастира Дубница објављена 2011. године.

У Библиотеци промовисана књига песама гуслара Бошка Вујачића. Песма „Јунаштво Новаковић Груја“ пева о српском миту – Старини Новаку и витешту потомака хајдука.

У Виловима код Нове Вароши су организовали сеоско посело после пар деценија паузе и на њему је све било као у давне дане када су прела и посела мештанима била једина разонода током зиме.

Са две приредбе, ломљењем славског колача и уручењем признања у ОШ „Живко Љујић“ обележен Савиндан.

Годишњу Скупштину нововарошког Удружења потомака ратника 1912-1920. обележиле бројне иницијативе . Један од предлога да се, поводом подизања споменика ратницима и 100-годишњице Великог рата, у Новој Вароши одржи републичка или окружна прослава.

Једном давно, на јутрошње јутро, хитао сам у Дебељу, преко језера, на Јовањдан код моје тетке Миме. Срце ми гредом поскакивало од радости. Гушило ме, стизало до под грло.

Danilo-Dačo Matović (23), bivši fudbaler iz Nove Varoši osvojio je Časni krst i pobednički venac na manifestaciji koja je na Bogojavljenje organizovana na Zlatarskom jezeru. U Kokinom Brodu je za Krst časni po cići zimi plivalo devet odvažnih momaka, a treće bogojavljensko plivanje organizovali su Opština Nova Varoš, Turističko-sportski centar „Zlatar“i „Rezervat Uvac“.

У селу Мачкат, под Златибором, отворена врата царства гурманлука. Миливоје Танасковић произвео најбољу говеђу пршуту. "Сецкалице" и за Русију.

Српска православна црква и њени верници славе данас Божић, дан рођења Исуса Христа, који се 7. јануара празнује по старом, Јулијанском календару.

Идуће године домаћин славе Зоран Рашковић из Београда, потокам знамените лозе кнезова.

Идућег лета навршава се 140 година од почетка Јаворског рата, операције Ибарске војске у Рашкој области, којима су започели српско-турски ратови 1876-1878. и Србија, вративши део територије матици и добивши независност и самосталност, закључила своју националну револуцију, чији су барјак понели Карађорђе и устаници 1804. године.