Некадашње покретне кревете сточара у Старом Влаху нуде сада туристима. Спавање у кућеру поправља пољуљане брачне односе.

СПАВАЊЕ у кућеру је најбоља терапија за пољуљане брачне односе. Француски и други брачни кревети су отуђили супружнике: могу недељама на њима да спавају, а не прозборе ни реч. Е, у кућеру су близу, тескоба их спаја... Стари су причали да тамо - ватра бије...

Овако горштаци у Старом Влаху подсећају на стара времена и гостима за конак нуде кућере, најмање планинске кућице и покретне кревете, у којима су домаћини летњих месеци спавали код торова.

Грађени најчешће од четинара - на два заобљена брвна, као санке, са кровом од луба - коре дрвета, који је почињао од земље, као и подом од дасака, кућери су се се лако премештали на чобанским летњим стаништима.

- Нема слађег сна и одмора него у кућеру, поготову кад пада киша. Више сам преспавао у кућеру него у кућном кревету - открива тајну крепкости Марко Прелић, 78-годишњи чобанин стада од 50 оваца из Великог Поља, на десетак километара од Нове Вароши.

Чобанин Марко Прелић из Великог Поља

Домаћини су, чувајући овце и говеда од вукова и лопова, у кућеру спавали "на једно око", окрећући главу улазним вратима, како би се чуле ноћне посете и брзо реаговало. Жалећи што су ископнела бела стада на пашњацима, а кућери отишли у легенде и приче, сточар и дрвосеча из Правошеве, Мирчета Вујичић (80), подсећа да су кућери били намењени за једну особу, а било је места, богме, ако се нађе - и за двоје! To су, каже, били и прилике за тајне јавке и састанке, уз јединог сведока - тамну ноћ или месечину. Одлазак у кућер био је и изговор неком од чељади да се искраде од куће или очију жене и строгих родитеља.

У златарском селу Косатици још се препричава летња занимација шерета: муж је изјутра тврдио жени да је спавао у кућеру, а она му подвикнула: - А у ком кућеру, кад ти кућер на стени, однели га комшије на вис док си ти био у загрљају удовице...?!

У Калипољу, под Јавором, пукла је прича о комшијској вези пошто су укућани послали унука да спава са дедом у кућеру. Док се домаћин увлачио у коначиште, ухватио је за ногу унука, па, изненађен, прозборио: "Ене, Стано, ти дошла раније".

КОНАК 500 ДИНАРА

УМЕСТО традиционалних, у златарским селима у двориштима граде нове верзије кућера, нешто већих или са другим покривачем. Најчешће су намењени да се у њима одмори и на ноћним врелинама преспава неко од укућана, а понегде да обогате етно-поставке старинских објеката или се нуде гостима.

- Конак је 500 динара по особи. Многи посетиоци кањона Увца овде преспавају, не жале се на тескобу или неудобност - каже Невенка Пурић из села Комарани.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.