Највеће ратно одликовање засијало на грудима 329 ратника из ужичког краја, али су неки подаци погубљени и потиснути из сећања.

ЈУНАЧЕ, стекао си је својом крвљу и ранама - рекао је официр качећи Карађорђеву звезду са мачевима на груди Радише Гојгића, из Негбине, каплара 1. чете 3. батаљона 4. пешадијског пука Дринске дивизије, у дворишту болнице у Бизерти.

У логор далеке Африке Радиша је стигао из Солуна, после четири тешке ране од куршума на Црним чукама подно Кајмакчалана у септембру 1916. Другови су га, под окриљем мрака, изнели са разбојишта, где је претходне ноћи кршни делија испод Муртенице први кренуо у љуту и крваву борбу, командујући: "Одшарафи бомбе!"

У јединицама српске војске у ратовима од 1912. до 1918. године, где су подвизи, храброст и јунаштво војника и старешина били свакодневни и где није било лако стећи славу, на грудима 329 ратника из ужичког краја засијало је највише ратно одликовање - Карађорђева звезда.

Биографије ратника из 11 општина (десет Златиборског и Ивањице из Моравичког округа), азбучне регистре и заслуге у испуњавању свете дужности према народу и отаџбини међу корице књиге "Јунаци Карађорђеве звезде ужичког краја" сабрао је Ужичанин др Раде В. Познановић, трагајући годинама по архивама, хроникама, записујући сећања. Из заоставштине пре две године преминулог истраживача рукопис је објавио ужички Историјски архив.

Иван Јевремовић, Бранислав Раковић и Жарко Вуксановић

унаци из историје и књиге били су комите, добровољци, бомбаши, митраљесци, тобџије, извиђачи, вешти у заседама и хватању "живог језика", али и издржљиви у бајонет-борбама, па четни јуришници који су заповедали: "Војници, за мном!", команданти славних јединица. У књизи су оскудни подаци за поједине ратнике и недостају фотографије. Подсећајући да су подаци непотпуни, разбацани, несређени, често несигурни, аутор истиче да су неки од заслужних ратника сасвим заборављени, погашена су огњишта, остали су без потомака, много шта није записано...

- Извесни подаци о јунацима Карађорђеве звезде су немаром погубљени, а други намерно потискивани из памћења зато што су у називу и облику имали династички карактер. Постепено их је из сећања брисала држава, општина, црква, па и неки потомци. У неким случајевима трагови су нестали под земљом, у хумкама. Срећом, за неке храбре ратнике запис је нађен на надгробним споменицима - записао је др Познановић.

Међу добитницима овог одличја највише је, како наводи хроничар, било сељака - 202, затим 49 официра, 13 чиновника, 10 трговаца, по седам учитеља, занатлија и угоститеља, па свештеници, професори...

- Јунаци који су се у рату окитили Карађорђевом звездом најчешће су се враћали старим занимањима или били на одговорним местима и веома ретко су се китили тим одличјем, а своје подвиге су, једноставно, сматрали дужношћу - подсећа аутор књиге, остављајући у аманет потомцима да чувају сећања на претке.

Војничка Карађорђева звезда додељивала се пред постројеним пуком ратнику за кога би цео пук искорачио корак напред. У народу се, међутим, није истицала разлика између два одличја - официрске и војничке, првог, другог, трећег или четвртог реда, златне или сребрне звезде. Народ их је изједначавао и једноставно звао - Карађорђева звезда.

Ко је стекао одликовање Карађорђева звезда, за народ је био - јунак рата.

ВОЈВОДИ БОЈОВИЋУ ПЕТ МЕДАЉА

ВОЈВОДА Петар Бојовић, родом са Златара, командант Прве армије и начелник Врховне команде српске војске, добио је пет ордена Карађорђеве звезде. Четири одличја заслужио је Ђура Докић, Ужичанин, армијски генерал на челу више јединица.

За заслуге, три пута су одликовани Крста Смиљанић из Љубиша, на Златибору, командант Дринске дивизије, Војин Поповић из Штавља, код Сјенице, познатији као Војвода Вук, командант комита и добровољаца, генерали Љубомир Марић из Косјерића, Миливоје Чађевић из Ужица и Дамјан Поповић из Ивањице, пуковник Павле Каримановић из Ужица, потуковник Коста Јараковић из Биоске, учитељ Симо Поповић из Карана. По два ордена заслужило је 23 ратника.

КРАЉ КУМ РАТНИКУ

РЕДОВ Ратко Шопаловић, из Мачката, добио је две Карађорђеве звезде за ратне заслуге и храброст. Два пута је у Великом рату заробљаван, али је успевао да побегне. После повлачења преко Албаније и опоравка у Француској, на солунском ратишту је тешко рањен и изгубио је вид. Приликом посете болници у Солуну, престолонаследник Александар Карађорђевић је прихватио да свом ратнику буде - кум.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.