Изложба фотографија Станка Костића у Галерији науке и технике САНУ.

Поводом обележавања Дана српског јединства, слободе и националне заставе 15. септембра, певачица изворне музике Бранка Зечевић је снимила стару српску родољубиву песму "Српкињица једна мала", а спот је сниман на Златару.

Уметници из седам земаља на 50. сазиву уметничке колоније „Милешева“ у Пријепољу. Долазе углавном афирмисани ствараоци, а позиви се упућују и млађим.

Промоција другог издања књиге „Кроз Стари Влах“ проте Јевстатија Караматијевића. Радови проницљивог и даровитог чувара вере и олтара - драгоцени и незаобилазни извори за истраживања. Апели да се исправи неправда према заборављеној породици.

Друго издање књиге штампао ИИЦ „Стари Влах“, а представљање у уторак, 25. јула, у Дому културе. Прота Јевстатије Караматијевић, служитељ олтара и истраживач прошлости, покушавао да у првој половини 20. века скрене пажњу научне јавности на свој „глухи и заборављени крај“ Записи о старинама – данас незаобилазни извори за истраживањa.

Богат програм (19 - 21. маја) у чајетинској Библиотеци и на Златибору развија култ неговања цвећа и оплемењивања простора.

Због велике трагедије која је погодила Србију, а на препоруку Министарства, сва позоришта су отказала представе до 15. маја.

Нововарошани ће преставу одиграти у Културном центру Чукарица.

Народне мудрости и поруке шерета као пут видовитих на промоцији књиге Драгољуба Гагричића „Старовлашка ризница“. Аплаузима и књигама награђен труд и умеће нововарошких основаца. Најесен „Летопис Старог Влаха“.

Из књиге и о књизи Драгољуба Гагричића казиваће чланови драмске и рецитаторске секције ОШ „Живко Љујић“ и београдски књижевник Миломир Краговић, уредник издања ИИЦ „Стари Влах“. Народне мудрости и поруке шерета као пут видовитих.

Књигом „Старовлашка ризница“ Драгољуб Гагричић завичај отргао од заборава. Сабрао 420 анегдота, 340 пословица, 2.ооо изрека, 300 клетви...

Монодрамом о необичном и узбудљивом животу једне од највећих српских сликарки и боркиња за социјална и женска права Надежди Петровић (1873-1915), коју у представи игра Биљана Ђуровић, и изложбом радова из богатог ликовног опуса Драгана Стојкова (72), у среду 8. фебруара биће отворени „Дани културе“.

У Ризници нашег портала богато наслеђе Старог Влаха - из заборава и скрајнутих рамова и архива израњају слике прохујалог времена.

Промоција књиге „Нека презимена и њихово порекло на простору Старе Рашке“ Салиха Селимовића. Историчар уметности Драгиша Милосављевић, из Ужица, уверен да ће се и за сто година из ове књиге изводити родослови, те да ће она ускоро бити дигатализована и многима доступна.

Ужички Музеј изложио експонате настале крајем 19. и у првој половини 20. века у селима Златиборског округа. Дарујући преслице, дрводељци исказивали емоције, али и уметничке способности.

На промоцији монографије Милорад Мишко Стевовић истакао да су циљеви ИИЦ „Стари Влах“: окупљање Нововарошана ма где били, истраживање и штампање књига, уз афирмацију креатвиног потенцијала и покретање „Старовлашког летописа“ напролеће. У нововарошком крају настала лепота природе и људског духа – рекао главни уредник Милинко Бујишић.

У Галерији науке и технике САНУ изложба фотографија Станка Костића.

Награда 37. међународног фестивала поезије „Српско перо“.

У књизи „Речи на умору“, у издању нововарошке Библиотеке, Љубомир Шуљагић као видар, лучар, козбаша и планинка завичаја - Драглице и Муртенице, сабрао речи које нестају са гашењем огњишта и села. Текст написан за промоцију коју је, кажу, спречила корона.

Представа „Чујеш ли, мама, мој вапај“ у режији Драгана Јаковљевића у четвртак у Дому културе.

У Чајетини отворена изложба и представљена књига о знаменитим личностима краја. Оставили су траг знањем, умећем, даривањем, чашћу, задужбинама. Поменик и животописи 12 личности – део будућег Музеја на планини.

Тешке поратне године на Тромеђи - у замкама потера и обрачуна у романима „Шумљаци“ и „Истина нема рок трајања“ Прибојца Миомира Милинковићa.

О књизи ће говорити Милинко Бујишић, Добрило Аранитовић и Миломир Краговић.

Поратне године у роману "Истина нема рок трајања". Миомир Милинковић покреће питања слободе и борбе за живот.

Објављен водич „Песма извика у лепоти женских гласов “ у оквиру пројекта „Србија на WOMEX- у 2021-2022.“