Историчар Милисав Р. Ђенић из Чајетине у књизи „Биографски лексикон Златибора“ објавио биографије 448 земљака који су оставили трага у два минула века. Наши преци су били много бољи и јачи од нас изнедрио их систем који је имао грађанску културу и подразумевао вредоносну хијерархију.

У низу књижевних вечери и изложби, којима је облежено 120 година трајања Библиотеке  «Љубиша Р. Ђенић» у Чајетини, у огранку Библиотеке на Златибору у уторак је промовисана књига „Биографски лексикон Златибора“ Милисав Р. Ђенић (90), професор историје. 

– Као круну деценијских истраживања и писања о ерском хумору, развоју туризма, а посебно о ратницима и патњи народа, аутор је међу корице 20. књиге сабрао биографије 448 личности у два последња века са подручја бившег Златиборског среза, али и оних  који су овде боравили и оставили видан траг или су стекли знање и каријере и заузимају важна места у научним и образовним установама – истакла је библиотекар Љиљана Ракић.

У «Лексикону» су описани Златиборци готово свих занимања од ратара до кириџија, занатлија, трговаца, политичара, учитеља, свештеника, инжењера, уметника, њижевника до спортиста.

 –  Бивши Златиборски срез (16 општина, од Мокре Горе и Кремана до Љубиша, Увца и Кокиног Брода, са седиштем у Чајетини) до данашњих дана је изнедрио осам академика, 53 доктора наука, 50 универзитетских професора... Многи од њих су се расули по белом свету, од Аустрије, Немачке, Француске и Португала до Америке, стичући углед у богатим земљама – записао је, поред осталог, Ђенић у предговору књиге у издању чајетинске Библиотеке.

Аутор Милисав Р. Ђенић и књига Биографски лексикон Златибора

Рецензент књиге, др Илија Мисаиловић, дугогодишњи истраживач краја, истакао је да је Ђенић испунио дуг да се чува успомена на претке који су то заслужили. Са великом љубавњу Ђенић је, како је нагласио, годинама бранио носиоце Карађорђеве звезде, ратнике балканских и Великог рата, који су у једном периоду били потиснути.

– Лексикон је не само хроника успешних стваралаца, него и хроника једног времена. Вредновани су сви који су својим делом постали узданица прецима и потомству и отаџбини на понос. У садржај Лексикона ушли су на основу у народу опште прихваћених врлина и моралних карактеристика  као што су радиност, оданост, родољубље, прегалаштво. У њиховим биографијама заједничко је то да се без великог труда и рада не могу постићи ни великиа дела, – записао је рецензент књиге др Мисаиловић.

Истакавши да би многи завршилим школе и отишли у свет, али је чајетинска библиотека, која је некад била и у кафани Рајка Ђенића, заоставштином нашег народа обликовала дух и животне стазе многих Златибораца, а не друштвена ствареност, књижевни критичар, уредник и издавач Петар Арбутина, родом Златиборац, рекао је, поред осталог.

 – Наши преци су били много бољи и јачи од нас. Били су то људи који су дошли из једног другачијег система вредности, система који је имао грађанску културу и подразумевао вредоносну хијерархију. У писање Лексикона уложен је велики труд, у књизи су људи који су својим радом постали успешни. Надам се да ће Ђенићева књига бити зачетак  Лексикона Златибора, да ће најбољи међу нама, као и све оно што је створено, све оно најбоље  што будемо имали – наћи место у тој публикацији и стално подсећати. Чудно је да земља Србија, иако је било више покушаја и нуђена зграда за оснивање, нема Лексикографски завод?!

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

milisav đenić biografski leksikon zlatibora