Враћајући дуг завичају, историјској области југозападне Србије, земљаци покренули часопис. Странице годишњака „отвара“ анализа из пера академика Славенка Терзића. Намера да часопис буде подсетник и хроника, да осветљава путеве будућности.

Готово заборављени Стари Влах, исто­ријску и географску област на југозападу Ср­бије, земљаци отимају од заборава. Група Но­воварошана, окупљена око Истраживачко-из­давачког центра "Стари Влах" у Београду, после штампања пет књига за две године, покренула је часопис да разгрће ватру на огњиштима немањић­ке државе, да чува дух и историју и осветљава пу­теве будућности.

Први број овог часо­писа, на 200 страна, из пера 55 аутора, истражи­вача, историчара, али и сведока неких данашњих прилика, из престонице и ширег завичаја, у првом реду у сливу Моравице и Увца, биће представљен читаоцима у нововаро­шком Дому културе 22. марта.

Славенко Терзић (Фото: Д. Миловановић)

- Ово подручје од стра­тешког значаја, које није заобишла ниједна олу­ја, већ је било поприште многих војних сукоба, заслужује часопис у коме би се сабирала различи­та мишљења, афирмисао препознатљив старовла­шки дух и писало о про­шлости, али и будућно­сти, да се створи простор за афирмацију и еконо­мије и културе - наглаша­ва у уводнику гласника одговорни уредник Ми­ломир Краговић, новинар и публициста.

Странице годишњака "отвара" анализа стања у Старој Србији у 19. и 20. веку из пера проф. др Славенка Терзића, ака­демика САНУ, који пише о разним политичким идејама, друштвеним процесима, национали­стичким превирањима и намерама.

Др Илић, Селимовић и Бјелић (Фото: Приватна архива)

На интеграцију дела Старог Влаха у Кнежеви­ну Србију за време вла­давине књаза Милоша Обреновића подсећа др Жарко Илић.

У намери да поколе­њима преноси аманет неимара , уклесан у камену свети­ња и рушевина - да се не прекида памћење и веза­ност за претке, годишњак подсећа на знамените личности "ломног Вла­ха Старог" - кнезове Ра­шковиће, сердара Јована Мићића, војводу Петра Бојовића, проту Јевстатија Кара­матијевића, а текст социолога и уни­верзитетског професора Сретена Вукосављевића (1881-1960) "Старовла­шка школа" открива ка­рактер житеља овог краја.

Часопис има амбици­је да буде и подсетник и хроника, па доноси запис о књизи "Стари Влах" Ивањичанина Милова­на Ристића, објављеној 1963. године. Млади историчар Филип Бјелић забележио је заборавље­не игре у нововарошком крају и 1.500 старих речи и израза. Пред читаоцима су прилози о нововаро­шким породицама и стихови 23 песни­ка из више оп­штина у избору Мирка Икони­ћа, прибојског песника.

Миломир Краговић (Фото: А. Станковић)

Странице најављују и градњу РХЕ "Бистрица", као и туристичке планове Златибора, док др Саша Маринковић казује о ста­ништу белоглавог супа на литицама Увачког језера.

- У првом броју има више историје, желели смо да што убедљиви­је представимо старовлашке корене, ту несвакидашњу лепоту различитости и чуд­них парадокса. Већ у следећем броју садашњост и будућност ће имати превагу - обећава Кра­говић.

Стари Влах је био готово заборављен у другој поло­вини прошлог века, поготову у увачком делу.

Типична старовлашка ношња (Фото: Књига Стари Влах)

Урађена и нова карта

Часопис објављује карту Старог Влаха, коју је после вишегодишњих истраживања урадио др Жарко Илић, научни сарадник Катедре за историју Филозофског факултета.

- На карти нису границе из раније литературе, него је представљају међаши које су овом појму поста­вљали сами Старовлашани и то почеткокм 19. века - каже др Илић.

Фото: ИИЦ Стари Влах

- Старом Влаху припадају територија Нове Вароши, знатни делови општина Ивањице и Сјеница, села Пријепоља на десној обали Милешев­ке, територија Прибоја источно од Лима, насеља Јагоштица, Коњска Река и Заовине у Бајиној Башти, Котроман и Мокра Гора из Ужица, Семегњево, Јабла­ница и Доброселица из Чајетине, као и Даниловићи, Штрпце.

Бијело Брдо, Божовићи и Цвркоте на терито­рији општине Рудо.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

stari vlah časopis