На Златару од 28. до 31. августа преко 25 стручњака из више области изнеће до сада непознате, недовољно познате, ненамерно или намерно погрешно интерпретиране сегменте политичке, друштвене, правне и културне историје из периода владавине кнеза и краља Милана Обреновића (1854–1901). Учествују и двојица Нововарошана - др Жарко Илић и МА Филип Бјелић.

У организацији Катедре за историју српског народа у новом веку Филозофског факултета Универзитета у Београду и Истраживачко-издавачког центра „Стари Влах”, а под покровитељством општине Нова Варош, у хотелу ”Ин” на Златару,  од 28. до 31. августа,  одржаће се научни скуп “Краљ Милан Обреновић, ослободилац и реформатор - заслуге и порицања”.

Научни скуп ће окупити више од 25 еминентних стручњака из области историје, историје уметности, правне историје, историје књижевности и других сродних дисциплина, професора, сарадника, докторанада, саветника и кустоса: Филозофског, Филолошког и Правног факултета у Београду, Филозофског факултета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Института за савремену историју у Београду, Института за књижевност и уметност у Београду, Математичког института САНУ, Историјског музеја Србије, музеја у Смедереву, Прокупљу, Крушевцу, Аранђеловцу, Нишу и Горњем Милановцу, Историјског архива Шумадије у Крагујевцу, уз учешће основношколских и средњошколских наставника историје.

- Намери је да се осветле до сада непознате, недовољно познате, ненамерно или намерно погрешно интерпретиране сегменте политичке, друштвене, правне и културне историје из периода владавине кнеза и краља Милана Обреновића. Повод за одржавање овог значајног догађаја посвећеног „првом српском краљу после Косова” -  краљу Милану Обреновићу (1854–1901)  јесте 170. годишњица његовог рођења - каже Нововарошанин др Жарко Илић, научни сарадник на Филозофском факултету у Београду, иницијатор  одржавања научног скупа у Новој Вароши.

Истичући да је након више од двадесет година Нова Варош добила прилику да буде домаћин једног научног скупа, уз жељу да се временски размак до наредног не мери деценијама, Илић подсећа да свечано отварање биће уприличено 28. августа у 17 часова, а  радни део скупа сутрадан у 10 часова.

Темом „Милан Обреновић и Српско питање – наслеђе, идеологија, стварност” научни скуп отвориће  председница Организационог одбора проф. др Сузана Рајић, шефица Катедре за историју српског народа у новом веку и председница Српског историјског друштва. 

Краљ Милан и краљица Наталија

Уз излагања из правне историје, биће осветљен однос кнеза и краља Милана према Женском друштву, као и виђење српског владара у очима британске дипломатије, али и рад посвећен румунском пореклу српског владара виђеног очима савременика. О наведеним темама говориће: др Јасмина Милановић, доц. др Нина Кршљанин, Никола Аврамов, др Јелена Пауновић и Драган Арбутина. 

- Друга сесија биће посвећена Србији у Великој источној кризи (1875–1878), пре свега односу српске владе и кнеза Милана према устанку у Босни и Херцеговини, о чему ће говорити доц. др Александар Савић, затим боравку кнеза Милана у Алексинцу током Првог српско-турског рата, што ће представити Зоран Стевановић, а у оквиру ове сесије МА Филип Бјелић говориће о дејству добровољачких и устаничких јединица на простору нововарошког краја током Првог и Другог српско-турског рата (1876–1878). Др Данијел Радовић у свом излагању пажњу ће посветити аустријским претензијама ка областима Османског царства јужно и југозападно од границе Кнежевине Србије - наглашава Илић.

Трећа сесија посвећена је уметности, те ће у оквиру ње бити анализиране представе краља Милана на филмском платну, чему ће посветити пажњу проф. др Данко Леовац, а у оквиру исте целине биће речи о односу кнеза и краља Милана према уметности, али и о хаџилуку краља Милана 1889. године и другим темама из ове области, говориће др Снежана Цветковић, др Александар Пејчић. МА Дејан Вукелић и МА Зорица Петровић.

Кнез Милан - Радови о историји српског народа и државе 19. века

Трећи дан скупа, 30. августа 2024. године, према речима Илића, отвориће сесија посвећена питањима која се тичу административног уређења нових крајева, односно области ослобођених и припојених Србији након Берлинског конгреса, о чему ће говорити проф. др Саша Станојевић и МА Ђорђе Бекчић. У оквиру исте сесије биће представљен развој Ужица у периоду од 1882. до 1889. године од стране МА Немање Томића, затим Топлице за време владавине краља Милана и његовог наследника, краља Александра, о чему ће говорити Дарко Жарић, док ће Горан Васић представити организацију власти у Крушевцу у годинама Милановог краљевања. 

 У оквиру четврте сесије биће речи о Обреновићима у збиркама Историјског музеја Србије, о чему ће говорити директорка ове институције др Душица Бојић. Марина Влаисављевић, Александар Марушић, Иван Митић и Предраг Илић припремају радаове о посетама Милана Обреновића Чачанском округу, урбанистичкој организацији Ниша 1878. године, као и значају архивске грађе Историјског архива Шумадије за проучавање Ивањдањског атентата. .

Последња сесија посвећена је српској заграничној акцији у Османском царству, са посебним нагласком на просветну политику, а у циљу одржања и јачања српске националне свести на простору јужно од Кнежевине/Краљевине Србије. Биће речи о омеђивању српске земље на југу, односно о методолошком приступу у намери да се најпре у теорији дефинише граница српског етничког простора на југу, а затим и разлици између теорије и праксе, односно теорије и политичког приступа, чему ће пажњу посветити др Жарко Илић. Доц. др Урош Шешум говориће о значају и резултатима рада конзулата у Битољу и Скопљу крајем 19. века, у циљу јачања позиција Краљевине Србије на том простору. МА Милош Цветковић и МА Лука Јовановић пажњу ће посветити просветној политици Краљевине Србије у Старој Србији и Македонији. 

Последњег дана  (31. октобра) у 10 сати биће уприличено затварање научног скупа Иначе, скуп је отворен за јавност, па је прилика да се грађани ближе упознају са значајем кнеза и краља Милана Обреновића у историји српског народа и српске државе 19. века, али и Михаила Обреновића, Јована Ристића и ослободилачког подухвата српских устаника. 

Промоција четири књиге 

У библиотеци „Јован Томић” у Новој Вароши 29, вгуста (у 20 часова) биће организоване промоције две књиге: Данко Леовац, Кнез Михаило Обреновић (1823–1868), Београд 2023, и Данијел Радовић, Јован Ристић (1829–1899) – биографија српског државника, Нови Сад 2023, на којима ће широј јавности бити представљени живот и дело истакнутог, а често „несхваћеног” српског владара и знаменитог српског државника. 

Дан касније, 30. августа (у 18 часова) је промоција књиге доц. др Уроша Шешума, Устаничка Србија – народ и земља, Београд 2024, као и колективне монографије Илија Гарашанин (1812–1874) – великан српске земље, Аранђеловац 2024. Прва књига дочарава судбину земља и народа у Првом и Другом српском устанку, а друга доноси биографију једног од најзначајнијих српских државника.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.