У суботу Светле недеље, 14. априла 2018. године, Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије посетио је Благовештењску цркву у Штиткову код Нове Вароши. У пратњи Епископа били су архијерејски намесник нововарошки протојереј Станко Благојевић, протојереј-ставрофор Милован Андрић, парох нововарошки и протођакон Никола Перковић.
Породица Срећка Поповића из села Кућани са обронака Муртенице на својој фарми крава годишње произведе више од 200 000 литара млека што их сврстава у највеће произвођаче млека на територији општине Нова Варош. У стаји има око 40 високомлечних музних крава сименталске расе и скоро исто толико јуница о којима бригу воде две генерације Поповића, поред главе домаћинства Срећка и синови Младен и Милош. Млеко произведено на овој фарми завршава на домаћем тржишту у рафовима великих маркета.
Руинирани и зубу времена до скоро препуштен, Омладински дом у Кратову, мештани овог села јуче су званично након обнове сале ставили у употребу. На скроман и свечан начин обележен је нови почетак овог Дома, који је локална самоуправа још раније заштитила од даљег пропадања финансирањем замене крова и кровне конструкције, столарије, олука, димњака и плафона, а мештани својим радом захваљујући донацијама и локалној самоуправи обновили и салу.
Представници српског расејања из петнаестак земаља, окупљених у Покрет „Родољуба Отаџбине и Дијаспоре“ обишли су Нову Варош и том приликом након састанка са општинским руководством посетили су неколико привредних субјеката који се баве углавном производњом здраве хране. Гости из дијаспоре показали су интересовање и за улагање у овај крај, пре свега у туризам и прехрамбену производњу.
Отворен сајт www:jp3septembar.rs и бсплатна телефонска линија – 0800 – 333 – 022 за информације. Нова Варош предњачи у замена латиничног писма у службеној употреби у јавним установама и предузећим међу општинама у окружењу, иако су апели за одбрану дочекивани са великим отпором.
Од наредне грејне сезоне 10 топлана у Србији више неће бити загађивачи својих средина. Са фосилних, „прљавих“ горива прелазе на биомасу, коју ће користити у загревању домаћинстава, привредних и јавних објеката у Новом Пазару, Новој Вароши, Пријепољу, Малом Зворнику, Прибоју, Мајданпеку, Кладову, Бајиној Башти и Ваљеву. Ових девет градских електрана користиће наредне зиме дрвну сечку, а Бечеј ће грејати геотермална енергија. Читав посао вредан је 27 милиона евра.