Последњи је час да се пробуде успаване савести, престану обмане и коначно започне процес заштите заоставштине, а посебно старовлашког градитељства и трагања за дворовима кнезова Рашковића.

Последњих недеља појавило се неколико медијских написа и огласних порука у којима се тврди да је културно-историјско наслеђе Штиткова – под заштитом државе.

!Наставља се тако низ лажи  и – подвала? Као да нема краја вишегодишњим обманама јавности и намерника у којима учествују поједини представници локалне власти, туристички радници, мештани,  а чак и служитељи олтара, док се медији утркују.

Једни то раде из незнања, други да се хвалишу, трећи из интереса, четврти због неизвршених обавеза, пети да сакрију  одговорност због кршења Закона о културном наслеђу... 

И сви то раде – у корист наше штете. И чине лошу услугу Штиткову...

У регистру  непокретних културних добара на територији Завода за заштиту споменика културе из Краљева  наслеђе Општине Нова Варош је под редним бројем 13, са 10 објеката и локација. То на порталу Завода могу проверити и основци, а камоли они што се диче титулама, курсевима, лиценцама... Штиткова – нема нигде..?!.

Одавно је познато да у  општини Нова Варош не постоји село које има већи значај за историју и културу краја од Штиткова?! Село је, међутим,  слика и прилика нашег  немара и бахатости према баштини?!? Слика кратког памћења и брзог заборава!?

Иако је у Штиткову  столовао део лозе кнезова Рашковића,  која је  одиграла велику улогу у одбрани српског бића под турском влашћу, дајући народу духовне вође, јунаке и трибуне,  зидала светиње и чувала веру –  овде нема никаквог трага?!

На значајној локацији терен  није истражен георадором,  археолози нису закопали ни будак, није се трагало за двором Рашковића, нису  заштићени споменици народног градитељства, нити амбијентална целина.

Узалуд  река намерника  тражи паное, проспекте, публикације о старинама... неке агенције распитују  за ангажовање водича...

Већ дуги низ година група јавних и културних радника  апелује да се селу отвори пут на туристичке и мапе културног наслеђа, да мештани, којима је Штитково на личној карти и срцу, те  општинска администрација  и установе задужене за  бригу о баштини –  предузму кораке да се, уз помоћ Завода за заштиту споменика културе из Краљева, ово благо прогласи за културно добро. 

Обнавља се црква Благовештења стара век и по

Драгиша Милосављевић, историчар уметности из Ужица, годинама опомиње да су неопходни кораци на заштити заоставштине, у првом реду онога што су иза себе оствили кнежеви Рашковићи,  чија је историјска улога у српском народу потцењена и површно истражена. Он подсећа да су, захваљујући туђинским идеологијама, Рашковићи  од прошлости народа коме су припадали сурово одвојени како у временима османске доминације, тако и у доба комунистичке олигархије. Преко њихове заоставштине прелазило се ћутке, као што је и њихово седиште  и  центар Старога Влаха –  Штитково, са пуном свешћу препуштано забораву. 

Камена књига предака на гомили, под липом

– А заоставштине Штиткова су куће и окућнице, књиге, црква, иконе и листови папира исписани у невољама. Али њој припадају и гомиле камења од рушевина спаљених манастира и споменици уграђени у темеље нових храмова – подсећа Милосављевић  и додаје:.

- По свему Штитково намеће посебну форму заштите. Она се односи, пре свега, на заштиту природе или боље речено природног феномена битисања на овим просторима, затим заштиту наслеђа и културне заоставштине, која се да евидентирати на сваком кораку. Посебно место припада заштити старовлашког градитељства, старих и у доброј мери сачуваних објеката. Штитково је својеврсни феномен, готово непоновљив на просторима југозападне Србије.

Слика и прилика нашег немара и бахатости према бастињи

У минуле две деценије било је неколико покушаја,  али недовољно истрајних  у спровођењу поступка заштите и презентације, пре свега због  незнања, сујете, острашћености, амбиција, јаза између жеља и обавеза...Прављене су и грешке у корацима, хтело се пречицом, тек да се отаља посао... 

Ови редови су написани  као још један апел да  су пробуде успаване савести,  престану обмане и коначно окрене лист према заоставштини Штиткова.

Врзино коло  

Велика кадровска оскудица и  недостатак лица задуженог за област културе у Општини или њеном Већу су  камен  о врату иницијативе да Штитково  доспе на листу заштићене баштине. Овде никако да схвате да заштита није посао ентузијаста, већ треба да се укључе установе, општинске службе, власт и да се престане са разбацивањем речима, прањем руку и бежањем од одговорности...

Изузетан значај за историју и културу краја - Штитково

Била би, можда, мала утеха да је Штитково на пољу духовне обнове,  повратку коренима и традицији и обнављању  памћења –  усамљен случај?! 

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.