Одавде је орао са српског грба: Буди се планина која је — „нестала“! (фото, видео)

rs-lat.sputniknews.com ( Јелена Вучићевић ) 15. мај 2018. године Туризам Коментари

Увачко језеро Кањон реке Увац (foto: Спутник ( Јелена Вучићевић))

Слатко од шумских јагода, кафа прошарана мирисом непрегледних четинарских шума, па тек онда врућа погача и кајмак... Тако почињу зоре на Златару, српској планинској лепотици о којој се недовољно зна.

Смештен између реке Лима, Увца и Милешевке, прошаран непрегледним четинарским шумама, прелепим пашњацима, ливадама, језерима и пец́инама, Златар је годинама био неправедно запостављен и готово избрисан са туристичке мапе Србије…

Док се у Златибор, који је само 45 километара удаљен од Златара, интензивно улагало, туризам на планини злата вредној десет година је био у стагнацији.

Некада носилац развоја здравственог туризма и општине Нова Варош, Специјална болница за лечење и рехабилитацију кардиоваскуларних обољења „Златар“, због неизмирених обавеза не ради већ десет година, а њеним затварањем без прихода је остало око 100 породица у тој општини, па у граду смештеном у подножју планине, упркос огромним туристичким потенцијалима, сваке године је све мање становника.

Нову Варош сваке године напушта све више младих... Нову Варош сваке године напушта све више младих... (foto: Спутник ( Јелена Вучићевић))

И поред многобројних најава и покушаја оживљавања, овај објекат ПИО фонда и даље пропада изложен зубу времена.

„Златар јесте у сенци Златибора. У Златибор се много више улагало, знатно је боља инфраструктура, има доста туристичких садржаја… За то време, на стагнацију туризма на Златару највише је утицало затварање рехабилитационог центра ’Златар‘, који је некада бележио и до 120.000 ноц́ења годишње‘, каже за Спутњик директорка туристичке организације Златар Роса Јаковљевић.

Срец́ом, од 2013. године од узимања у закуп хотела, Златар се поново буди и својом нетакнутом и очуваном природом полако се враћа на место које му и припада.

Врући уштипци, кајмак, сир и ајвар у бајковитом амбијенту... Врући уштипци, кајмак, сир и ајвар у бајковитом амбијенту... (foto: Спутник ( Јелена Вучићевић))

„Златар у последњих неколико година бележи знатан број повећања гостију. У нашем крају свакако је највећа атракција специјални резерват природе ’Увац‘, чувени увачки меандри и белоглави суп, мада се све више гостију интересује и за богато културноисторијско наслеђе“, објашњава Јаковљевићева.

Српска планина са највећим бројем сунчаних дана гостима има шта да понуди и лети и зими… Од осветљеног скијалишта које се спушта до центра Нове Вароши, до импозантних пешачких и бициклистичких стаза које се протежу на готово 100 километара, тајних пећина и скривених увала…

Али оно што Златар издваја од свих других планинских лепотица Србије јесу задивљујући видиковци од којих је злата вредан поглед на Увачке меандре, једно од највец́их станишта белоглавог супа на Балкану.

Призор над кањоном реке Увац оставља без даха, а укрштени меандри прошарани чистом, смарагднозеленом водом чине овај поглед скоро нестварним.

Чиста језерска вода дом је за многе врсте риба... Чиста језерска вода дом је за многе врсте риба... (foto: Спутник ( Јелена Вучићевић))

Зато и не чуди што је крстарење реком Увац атракција која привлачи све више страних гостију, па у лепотама увачких меандара уживају Кинези, Руси, Израелци, Пољаци, Мађари, а ова локација све је интересантнија и туристима са Филипина и из Сингапура.

Све је више туриста са Далеког истока... Све је више туриста са Далеког истока... (foto: Спутник ( Јелена Вучићевић))

Како је спасен белоглави суп

У моћне меандре воде реке Увац, дубоко су усекле своје корито и опасале се кречњачким стенама.

Спектакуларни кањон, дубине од око 300 метара, дом је за ретку врсту птице веома значајну за очување екосистема.

Господар неба, белоглави суп, чији се распон крила протеже и до три метра, био је скоро пред изумирањем.

„После Другог светског рата овај крај су почели масовно да опседају чопори вукова. Мештани су, да би заштитили стада, вукове тровали, а белоглави суп, који се храни угинулим животињама, постао је жртва ликвидације вукова, прича водич Нино Ботић, који свакодневно крстари Увцем.

Слика коју туристи сањају, чувени меандри Увца су заштитни знак Србије. Настали су потапањем кањона Увца 1979. године за потребе хидроелектране. Слика коју туристи сањају, чувени меандри Увца су заштитни знак Србије. Настали су потапањем кањона Увца 1979. године за потребе хидроелектране. (foto: Спутник ( Јелена Вучићевић))

Срећом, локално становништво и биолози успели су да сачувају орла који од давнина краси српски грб.

Данас у кањону Увца недалеко од бране постоји хранилиште за супове, у којима им ренџери редовно доносе храну. У близини су и кавези за рехабилитацију белоглавог супа, па их сада неизоставно морате видети како крстаре небом.

Златарске шуме крију многе тајне, тврди водич Нино Ботић Златарске шуме крију многе тајне, тврди водич Нино Ботић (foto: Спутник ( Јелена Вучићевић))

Поред белоглавог супа, изнад златарских шума лете и још две врсте орла лешинара, које су такође биле пред изумирањем: црни лешинар и бела кања.

Резерват је природно станиште и за многе друге птице: орла белорепана, сурог орла, орла мишара, орла змијара, као за и бројне врсте јастребова и сова.

До Ледене пећине на језеру, уређен је прилаз и око 600 метара стазе кроз дворане До Ледене пећине на језеру, уређен је прилаз и око 600 метара стазе кроз дворане (foto: Спутник ( Јелена Вучићевић))

У огромном пространству реке Увац и четири вештачка језера живи 24 врста риба, а златарске шуме крију и зечеве, лисице, али и медведе и вукове. Поред смука и белоушке, на златарским обронцима могу се срести и поскок и шарка.

Зато ипак морате бити опрезни док обилазите овај дар природе који ће вас својом посебношћу освојити заувек.


Коментари

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, претеће, расистичке или шовинистичке поруке биће обрисани. Мишљења изнета у коментарима су мишљења аутора коментара и НЕ ОДРАЖАВАЈУ ставове редакције портала. Слањем коментара прихватате горе наведене услове и услове наведене у Правилима и условима коришћења портала.