Мршава сезона у Кокином Броду и на Златарском језеру, некад проглашеном за „златну коку“ нововарошког туризма. У кањону Увца крепе царство тишине и дивљине.

Прескочени радови на стотинак метара пешачке стазе на Милановцу. Путари најављују други слој асфалта и окончање радова до краја августа.

На 163-годишњицу рођења одата почаст учеснику шест ослободилачких ратова Србије од 1876. до 1918. године и команданту Прве армије у пробоју Солунског фронта.

На споменику Калипољској бици у Љепојевићима пише да су три бригаде изгубиле преко 500, а организатори манифестације тврде – преко 7.000 ратника, па испада да је било више погинулих него учесника битке! Нису српски војници били глинени голубови, нити ишли грлом у јагоде? Зашто се не поштују историјске чињенице, зашто се брукају и руже јунаци, зашто се ремети мир ратника?

Слике којих нема у туристичким проспектима, а речито казују о чарима планине, снимљене су на Ивањдан, на надметању у чобанским вештинама и умећу дрвосеча .

На 9. „Сусретима златарских села“, на Ивањдан у Мушковини, најуспешнији рабаџија из Муртенице. Аљиновићи победници у вучењу конопца, Горачићи у фудбалу, Мушковина у одбојци... Весело под шатрама и боровима, тражило се паркинг место украј пута.

Традиционална манифестација Златарфест се, са годину дана паузе, ове године наставља у периоду од 29. јула до 1. августа. Ово је програм који су за посетиоце припремили организатори из ТО Златар.

Кључеве капеле на гробљу Коцељ у петак ће Грађевински одбор предати комуналцима. Да ли је то тачка на градску бруку и један од проблема због којих се деца Вароши стиде завичаја?

Припремају се терени за надметања у старим чобанским играма и вештини дрвосеча на 9. „Сустетима златарских села“ 7. јула у Мушковини.

Живот свакодневнице и покрет заустављен у трену - чари сусрета са мотивима којих више нема Како су настајао времеплов Старог Влаха - одломак текста и фотографије из недавно објављене књиге „Нова Варош из старих албума“

Туристичка организација "Златар" је обавестила своје пратиоце на друштвеним мрежама да ће се овогодишњи Златарфест ипак одржати и то у термину од 29. јула до 1. августа.

Такмичење у старим чобанским играма и вештини дрвосеча и рабаџија.

У монографији новинара Драгољуба Гагричића, у издању Библиотеке „Јован Томић“ – 320 фотографија с краја 19. века до пре четири деценије.

Још од најранијих дана игра се са речима- склапа их, римује, уплиће у реченице којма слави село, завичај и традицију. За младог нововарошког поету Боривоја Илића из Негбине који је иначе матурант средње Шумарске школе у Краљеву, стихови су, каже, само хоби. Али из тог његовог хобија, никле су већ три књиге. Кренуо је са „Ој, Негбино, родни крају“, наставио са насловом „Мирис завичаја“, а последња у низу збирки коју је недавно објавио јесте „Каљави сокак“.

Основна школа „Момир Пуцаревић“ у Акмачићима богатија је за нови информатички кабинет. Савремена рачунарска опрема, вредна око милион динара, донација је Компаније „Телеком Србија“ , која већ пету годину за редом опрема кабинете за наставу техничког образовања и информатике по основним школама широм земље.

Ђаци школе "Кнезова Рашковића" под Јавором недељама трагају за коренима. Необичан задатак већ недeљама ђаци Основне школе "Кнезова Рашковића" у нововарошком селу Божетићи, под Јавором, постављају пред родитеље, али и баке и деке и старије родбину - да заједно цртају породично стабло. Уз гране лозе, старији су се присећали, а малишани записивали предања како су села, планине и реке добиле имена, те старе речи...

U humanitarnoj akciji „Kilometar poruka“ zaposleni Mobi Banke sakupili su 305 hiljada dinara pomoći za fondaciju Budi Human, koja pomaže u finansiranju lečenja retkih i teških bolesti. Zaposleni Mobi Banke koji su učestvovali na maratonu, polumaratonu ili šetnji zadovoljstva poslali su po jednu SMS poruku na broj 3030 za svaki pređeni kilometar. 

Регионална асоцијација власника приватних шума „Оморика“ која делује на територији Златиборског округа започела је у мају ове године реализацију пројекта „Од шума за шуме“.

У Мангури изнад Нове Вароши медвед је поломио аутоматску хранилицу коју су у шуми поставили ловци и из ње појео кукуруз намењен дивљим свињама и срнама. Одали су га трагови канџи и шапа у блату, а ловци кажу да не памте сличну крађу.