Због ниске акумулцаије у Кокином Броду, појавили се остаци некадашњих објеката попљавњених пре 60 година. Највећа земљана брана у Србији иселила староседеоце. Посмтртни остаци измештани, али су споменици остајали.

Из Златарског језера у Кокином Броду указале су се ових дана зидине кућа и остаци гробаља. Многима је ово необична, својеврсна атракција, али за многе породице и њихове потомке, са надгробним споменицима изрониле су болне успомене на време градње хидроелектране када је, пуњењем акумулације, полако нестајало цело место и дотадашњи животи.

Кокин Брод, место на средокраћи пута Београд - Црногорско приморје и раскрсница путева у Старом Влаху (за Златибор, Прибој, Ивањицу и Нову Варош) одавно је језеро. Ту где се некад бродио (прелазио) Увац, недалеко од ушћа Злошнице, према Кокића странама, пре 71 годину неимари су у срце реке побили највећу земљану брану У Србији.

Одавде су се, порастом нивоа језера, са огњишта пре седам деценија селиле многобројне породице. Остављали су окућнице, завичај, амбаре, гробља и успомене, сабориште и игралишта да негде у околини или широм Србије свију гнезда...

Подигла је вода - црква у Пуљцима

Неки и сад долазе да виде огњишта предака, али је због падавина пролаз отежан и ризичан. На једном од споменика који је деценијама био у тами језера уклесано је: "Овде почива у очином гробу Мирко Матијевић. Живео ја часно 47 година. Погибе од бацача мине пред својом кућом 8. 10. 1944. године од четника..."

Пензионер Драган Бујишић (69) из Нове Вароши, у време те сеобе био је шестогодишњи дечак.

- У сећање су ми се урезале слике старих људи и жена што у тишини прекопавају гробове изнад места Богавац, недалеко од ушћа Злошнице у Увац и на дрвеним колима возе остатке предака, горе на Вранешко гробље. Биле су целе фамилије, стари споменици су углавном остајали, нове су горе, у Вранешима подизали. И данас ми у сан долазе слике вирова у котлини модрозеленог Увца, па врбака и кошева, сеоске задруге, стадиона... - казује нам Бујишић.

Неке од надгробних плоча и Кокином Броду и после 60 година јасно читљиве

Према речима Николе Василића (75), својевремено управника ХЕ у Кокином Броду, ово је шести или седми пут да опадне кота језера због сушних година, малог дотока Увца и потрошње за производњу киловата у ХЕ "Кокин Брод". Он подсећа да је језеро, чија је кота 885, дсезало до "мртве воде" и коте 854, а да би радила ХЕ "Бистрица", отваран је темељни испуст и кота падала за још шест метара.

- Стари људи су говорили: колико покојника није извађено из гробља испод Матијевића кривине и пренето на нова почивалишта, толико ће их се утопити у језеро! При потапању котлине Увца, многи нису ни стигли да откопају гробове и изнесу кости предака, појединци као Марјановићи нису имали потомке - казивао је својевремено, за "Новости", инжењер Станимир Матијевић из Нове Вароши.

Потопљене успомене, завичај и белези

И чини се да је тако, да језеро сада заиста узима данак. Мештани сведоче да су у води језера душе 30 путника и возача.

- Слетањем возила са магистралног пута у Златарско језеро, на деоници од Матијевића кривине према ушћу Злошнице, животе је у неколико последњих деценија изгубило 17 људи - каже Миланко Ботић (82), пензионисани столар из Кокиног Брода. - Језеро је узело и пет живота на десној обали, недалеко од бране ХЕ "Кокин Брод" на путу за Јасеново, док се четворо утопило слетањем са Ужичког моста...

Агонија светиње из Пуљака 

На Пуљцима, где је некада била црква, виде се камени крстови, око ње надгробне плоче, свод пећине... Вода акумалације је подигла цркву чатмару (од брвана и блата) и месецима је носила према Кокином Броду. Било је покушаја мештана да је привежу за обалу, али су руке, весла и дрвени сплавова била нејаки... Само је крст спасен и однет у касније подигнуту богомољу на Лијепој равни у Виловима. Кад је стигла до бране, један мештанин у Кокином Броду је, причало се, скинуо лимени кров и покрио шталу...?! Народ је полутихо казивао: "Стићи ће нас проклетство..."

- У Пуљцима је на Ивањдан био надалеко чувени сабор у Старом Влаху. Старим црквањским путем долазило се на причешће, крштења и венчања - присећа се пуковник Благоје Јелић из Божетића, на чију иницијативу је на стени изнад цркве подигнут крст у спомен душа покојника у гробовима.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

zlatarsko jezero crkva spomenici