Тешке поратне године на Тромеђи - у замкама потера и обрачуна у романима „Шумљаци“ и „Истина нема рок трајања“ Прибојца Миомира Милинковићa.

У Библиотеци „Јован Томић“ у Новој Вароши, у петак, 20. маја, у 19 часова, одржаће се промоција  романа „Шумљаци“ и „Истина нема рок трајања“ Миомира Милинковића (74  ),универзитетског професора реторике и књижевности, песника и приповедача  из Београда, рођеног у  прибојском селу Буковик.

О књигама ће, како је најавио аутор, говорити (поред њега, наравно), др Милутин Ђуричковић, рецензент,  Драгољуб Гагричић, новинар и Велибор Јовановић, књижевник.

Милинковић у роману „Шумљаци“ пише о другој страни медаље у НОБ-у и послератном периоду, о поделама и идеолошким острашћеностима, неслагањима и животним судбинама побеђених и поражених...

У гудурама на тромеђи Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине трајале  су потере власти и Удбе  за одметницима, остацима бораца „за краља и отаџбину“. Шумљаци, како их је народ звао, гоњени као звери,  измицали су  заседама  и доушницима, били заточеници  земуница и ноћи које су месецима трајале, скривали се у јазбинама и скровиштима јатака, вазда на опрезу и руком на обарачу  машинке...

Сабор код цркве у долини Поблаћнице

Главни јунаци романа  су историјске личности, од  шумљака, чији  је вођа  био Божо Бјелица,  па преко припадника Удбе, мештана и јатака, који су оданост или издају у смутном поратном времену плаћали животом.

И радња романа „Истина нема рок тзрајања“ смештена је у прву поратну деценију. У селу на Тромеђи још нису залечене ране Другог светског рата, а уз оскудицу у врлетима,  живот загорчавају сталне присмотре, претње и тортура  власти, идеолошка трвења и обрачун неистомишљеника, уз мрежу ухода и доушника и намете на сељачкој грбачи.

Настављајући сликање крвавих трагова, ломове у душама и страдање српског села, аутор покреће низ питања, пре свега истине, борбе за голи живот, слободу мишљења и понашања.

Страдање села у првој поратној деценији

Дечак Станимир одраста уз бабу, док му отац Тијосав, због уверења и нескривеног патриотизма, постаје жтртва комунистичког режима. По повратрку из заробљеништва у Немачкој, он невин чами на Голом отоку под сумњом да је сарађивао са одметницима и да  је  непријатељ  новог друштвеног система. Терет породице пада на плећа баба Милосаве, која малог Станимира учи  да у суровом животу  не клекне пред недаћама, већ да се истрајно бори и остане чиста образа.

У галерији ликова аутора романа истичу се учитељи Јакуб и Лела, студент Света, који је својим понашањем „трн у оку“ власти, па гатара Јерина, полтрон и шпијун Јуле  Пецикоза. У свакодневницу живота драматичне сцене доноси  бекство комшије Живорада са Голог отока, али и долазак  Кристине, Тијосављеве ћерке из љубави са Немицом. Она доноси очев заробљенички дневник, док он робија на Голом отоку и остаје да дели немаштину и судбине Тромеђе.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

miomir milinković roman promocija