Након неколико текстова које је написао наш колега М. Нићифоровић за Новости, а које је преузео и објавио Глас западне Србије, везано за невоље многочлане породице Јелић са Пештера, који живе у мраку, без струје, коначно ће и у њиховом дому засијати сијалица а петролејке заувек отићи у прошлост.
Муклу тишину летњег поднева у најудаљенијем крају Пештерске висоравни кида само лавеж огромног шарпланинца кога узнемири изненадни долазак непознатих људи. Четворица дечачића који се на припеци у тишини играју у пристранку, испред врата брвнаре, и једни другима нешто шапућу, тихо, тек да се међусобно чују, кад угледају госте заћуте, придигну се и уплашено побегну у кућу…
Разматрајући захтев Шекељић Милојка из Штиткова за накнаду штете настале угинућем три краве, Општинско веће донело је Закључак да због непостојања законског основа за издвајање средстава из буџета Општине која би се користила за накнаду штете настале угинућем ситне и крупне стоке, неће моћи да додели тражена средства.
Vlada Švajcarske, EU i Vlada Republike Srbije, preko programa EVROPSKI PROGRES, finansirali su više projekata od javnog interesa i značaja za opštinu Nova Varoš. Neretko su bili dobar partner lokalnim samoupravama u smislu tehničke podrške kao i raznim donacijama.
Само месец дана од преузимања власти СНС и коалиције окупљене око ње (НС, СПС, ПС, ЈС), БДЗ, ДПС и СДА у неразвијеној општини Пријепоље, помало неукусно али истинито догодила се и прва јавна набавка којом је нова власт наручила и нове фотеље али и радни сто са посебним карактерстикама.
Godišnjica ovoga, godišnjica onoga.. ta 1999. je očigledno mnogima bila prekretnica u životu. Jednima se život preokrenuo i nastavio u neočekivanom pravcu. Drugima se nije nastavio. Među njima je i Borko Obućina, koji je, negde usred bombardovanja, ispalio metak u sebe. Nisam primetio da su ga se mediji setili - a nije zaslužio zaborav.
Навршава се 140 година од почетка Српско-турског рата којим је вазална кнежевина Србија извојевала независност и ослободила се отоманске власти. Прво поприште тог рата, у народу званог Јаворски, 24. јуна 1876. године било је Калипоље, пространа низија под Јавором, на тромеђи ивањичке, нововарошке и сјеничке општине.
Требало је да прођу скоро два века да би нововарошко село Трудово, подељено границом установљеном између Кнежевине Србије и Турске царевине 1833, спојио пут и неприродно одвојени делови села приближили један другом. Деоницу дугу три километра, недалеко од викендица подигнутих на плацевима које су поклонили, мештани су пробили заједничким радом и сопственим средствима, верујући да ће сада свима бити боље.