Лече влагу храма у Штиткову

Д. Гагричић 26. август 2016. године Друштво Коментари

Црква у Штиткову Радове у више фаза започеле Милешевска епархија и ХО "Стара Рашка" (Фото Д. Гагричић)

Прва фаза обнове цркве Благовештења у нововарошком селу Штиткову почела је – мобом.Део мештана Штиткова и Трудова  у четвртак, 25. августа, уклањао је тротоар и дренажни камен постављен пре неку годину  и копао ров поред зида у темељима  храма.

- Ово су, уз благослов епископа никшићко-будимљанског и администартора милешевског Јоаникија,  припремни радови који треба да омогуће лечење влаге из зидова цркве.Чим потпишемо уговор, за десетак дана  стиже екипа  новосадске фирме која ће специјалном методом,  својим патентом увелико коришћеним  – пресецањем зидова  изнад пода храма и  уграђивањем тампом материјала – спречити дејство влаге, која је увелико нагризла зидове - истиче Војин Вучићевић, извршни директор за пројекте у Хуманитарној организацији „Стара Рашка“, која је са Милешевском епархијом започела обнову. 

Припреме су отпочеле пролетос, па је уз консултације  више стручњака, урађен  први пројекат за најпречи посао – заштиту од влаге.

- Прва фаза радова  коштаће милион динара. Кацеларија Владе Србије за односе са верским заједницама обезбедила је 800.000 динара, а  тридесетак  дародаваоца уплатило је 450.000  динара - каже Вучићевић.- Радиће се и пројекти за наредне послове – замена кровног покривача и столарије, обијање малтера и малтерисање зидова, конзерваторско-рестаураторске радове иконостаса и спомен-плоче ратницима 1912-1918. године, подизање звоника.Одбор за обнову цркве очекује прилоге мештана божетичке месне заједнице и околних села и земљака расутих широм Србије, као и подршку из буџета Општине.

Црква у Штиткову  подигнута је на месту некадашњег манастира,  саграђеног  док је средином 17. века на трону рашког митополита и пећког патријарха био Гаврило Рашковић. Турци су 1813. године спалили манастир из освете што је  Максим Рашковић подигао народ на буну и био Карађорђев барјактар на Старом Влаху. 

- Народ је, уз дозволу турских власти из Сарајева,  1863. године почео зидати цркву од сиге  и камена. Кнез Михаило је  указом 1867. године одредио да се „изда 60 дуката ћесарских обштини села Штитково у кадилуку нововарошком,  на довршење започете цркве“. Радови су завршени 1867. године и црква је освештана на Благовести 1868. године - сведочи Вукоман Шалипуровић у књизи „Прилози за историју грађевинарства у средњем Полимљу у 19. веку“.

Захваљујући предусретљивошћу Драгише Милосављевића, историчара уметности из Ужица и аутора више књига о светињама и баштини нашег краја ( Увац, Милешева, Дубница), сазнају се и друге појединости о градњи цркве у некадашњем седишту лозе кнезова Рашковића.

- Знаменито име у српском градитељству – Андреја Дамјанов из Велеса, који је подизао цркве све до Сарајева и  Мостара, пројектовао је и зидао цркве у Штиткову и Новој Вароши. У Стари Влах је, са 16 мајстора Дебрана, дошао на позив угледних трговаца Боросављевића – каже Милосављевић, који је  прикупио значајну документацију и припрема књигу о богатом културно-историјском наслеђу Штиткова.

Штитково је, иначе, тужна слика односа према српској прошлости. Због немара власти и надлежних  институција на овој значајној локацији ништа није урађено на откривању и мапирању заборављеног седишта кнезова Рашковића. Било је неких наговештаја о приоритету – геодетском снимању, да се терен истражи георадаром и започну ископавања...Мештани  сведоче да су одношене неке драгоцености??!

Црква Благовештења, као и народно градитељство (брвнаре преко 130 година) нису на списку краљевачког Завода за заштиту споменика културе међу 10 непокретних културних добара у Општини Нова Варош. Овом чињеницом, као и спорошћу у неким ранијим пословима, Милешевска епархија и Фондација правдају се  што у  обнову и помоћ нису позвали  стручњаке Завода.

 

ОДБОР  ЗА ОБНОВУ ЦРКВЕ

Чланови Одбора за обнову цркве Благовештења у Штиткова су: свештеник Лазар Вељанчић (секретар),  Милош Вјетровић (председник) Војин Вучићевић (заменик председника), Гаврило Чкоњевић, Страхиња Чкоњевић и Алекса Чакаревић, сви из Штиткова, Драган Илић, Јордан Мачић и Љубиша Гагричић из Трудова,  Дарко Татовић и Драгиша Петрићевић из Тисовице, Зоран Нјемчевић из Дебеље и Никола Јелић из Божетића.

Прилози за обнову уплаћују се на текући рачун број 160-448130-09 Српска православна црквена општина Штитково.

Oznake: štitkovo crkva obnova


Коментари

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, претеће, расистичке или шовинистичке поруке биће обрисани. Мишљења изнета у коментарима су мишљења аутора коментара и НЕ ОДРАЖАВАЈУ ставове редакције портала. Слањем коментара прихватате горе наведене услове и услове наведене у Правилима и условима коришћења портала.