Игумане, путуј и мисли на нашу Дубницу

Драгољуб Гагричић 20. септембар 2016. године Друштво Коментари

Zlatarinfo logo Пола века монашког живота - архимандрит Макарије у Дубници

Архимандрит Макарије је 20. септембра испраћен из Дубнице у Шумадију, уз захвалност што је тек обновљеном храму удахнуо живот и био пример оданости и привржености цркви и монаштву

Игумане, путуј и мисли на наш манастир. На твоју и нашу Дубницу...

Оче Макарије, опрости нам за све што смо згрешили, што те нисмо увек послушали. Ми Старовлашани смо понекад преке нарави, као и оштри на језику и речи. Опрости, молимо те. Молићемо се за твоје здравље и дуг боравак и живот у новом дому у Шумадијској епархији.

Ове речи изговорио сам у кишни сутон, 20. септембра, у порти манастира Дубница, при поздраву са архимандритом Макаријом.

Захвалност - комшије су испратиле првог игумана Дубнице Захвалност - комшије су испратиле првог игумана Дубнице

Редови који следе написани су у име оних штосу га, уз речи захвалности, испратили – комшија и поштовалаца дубничке светиње, учесника у обнови запустелог храма, који су уграђивали по зрнце песка или кап зноја, стрепећи да ли ће бити испуњен аманет предака да васкрсне светиња.

Отац Макарије је доласком у Дубницу, пре девет година, тек обновљеном храму удахнуо живот. Дошао је у празну кућу и кућио - уз помоћ комшија, приложника и дародаваоца од Лима до Моравице и Драгачева оградио је порту, увео јавну расвету, саградио металну капију, проширио имање, засадио воћњак и врт, бринуо о манастирској слави и сабирању народа. Посебно се трудио да остану тапије о светињи и њеном ктитору, па је штампана књига „Манастир Дубница и патријарх Гаврило Рашковић“ Драгише Милосављевића из Ужица и подигнута камена скулптура патријарха Гаврила, рад летос преминулог вајара Владана Митровића из Трнаве на Златибору.

Враћање вери у крају где је било велико одсуство цркве и веронауке Враћање вери у крају где је било велико одсуство цркве и веронауке

Отац Макарије је улазио у домове, бранио углед цркве, допринео враћању вере на простору где је било велико одстуство цркве и веронауке.За нас је игуман Макарије узор и пример оданости и привржености цркви и монаштву, преданог служења цркви, пример онога што проповеда.

Његово деловање на добро цркве и верног народа, скромност и мудрост, љубав и прегалаштво - пример су за угледање. Зато је и свукуда задобијао поверење, посебно поукама и порукама и спремношћу да прекори, укори, да укаже на истине, заблуде, да опомене оне који манипулацијама деградирају цркву.

Свакако да наш отац Макарије „није човек без мане и страха“, што би рекла народна песма, али само је Свезнајући тај који мери и суди. Знамо и да немамо право да се, као цивилни сектор, уплићемо у живот цркве и размештај монаха, али желимо да кажемо да је народ огорчен поступцима оних који су „судили“ нашем оцу Макарију и пресудили да под старост, после пола века монашког живота у српским лаврама ( Студеници, Милешеви, Прибојској Бањи и Дубници), тражи канонски отпуст из Милешевске епархије, да оставља припремљени гроб и белег у духовном средишту Старог Влаха.

Дубница је неугасиво кандило између Увца и Јавора Дубница је неугасиво кандило између Увца и Јавора

Убеђени сам да су прегалаштво оца Макарија, као и углед који ужива у народу, појединим свештеним лицима трн у оку, а одавно им није по вољи што им је указивао на пропусте у раду.

Одавно знамо да народ нико не слуша и ништа не пита. Али, не можемо да разумемо и неколико неправди учињених, као, на пример, ону да годинама локална власт Нове Вароши одбија захтеве манастира да плаћа месечни утрошак струје за јавну расвету у порти, па је, у оскудици средстава, редукован број светиљки. 

Зашто не излазе у сусрет захтевима манаха и светиње кад је расвета урађена по предлогу Завода за заштиту споменика културе, јер је манастир одавно проглашена за културно добро, а не могу се занемарити ни безбедоносни разлози и чињеница да је ово најпосећенији храм Српске православне цркве на сеоском подручју нововарошке општине?!? 

Оче Макарије, хвала ти што си изабрао нашу Дубницу за тиховање, што си заложио ватру на угашеном огњишту, на овој ветрометини, што је Дубница опет неугасило кандило између Увца и Јавора.

Надамо се да ће наш нови игуман, архимандрит Нектарије, из манастира Давидовица, наставити започето, пре свега на одржавање хармоније у манастиру и његовој околини и стварању бољих услова за живот манастира, за пријем већег броја верника и намерника. Имаће нашу подршку.

Путуј, игумане и мисли на наш манастир. На твоју и нашу Дубницу...

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

dubnica iguman makarije


Коментари

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, претеће, расистичке или шовинистичке поруке биће обрисани. Мишљења изнета у коментарима су мишљења аутора коментара и НЕ ОДРАЖАВАЈУ ставове редакције портала. Слањем коментара прихватате горе наведене услове и услове наведене у Правилима и условима коришћења портала.