Уз коло људима са Златара ноге саме заиграју. Јер не може се седети мирно када срце поскакује. И синоћ их је тако, на забавној вечери коју је на сплаву-ресторану „Cassa Bianca”, организовало Завичајно удружење Нововарошана у Београду, музика подигла на ноге и разгалила им душу.
У националном регистру нематеријалног културног наслеђа, међу 27 елемената налази се и певање „из вика“. За старо, двогласно певање, сачувано највише у нововарошким селима заинтересовали су се и стручњаци па је жеља и намера Удружења за неговање традиционалног певања, да уз њихову подршку и помоћ, конкурише за упис на Унескову листу.
На споменик војводи Петру Бојовићу на истоименом тргу, поводом 1. новембра Дана општине, венце су положиле делегација општине Нова Варош и Удружења потомака ратника 1912 - 1920. године. Уз одавање почасти славном земљаку Нововарошани су положили венце у част и славу ратника Српске војске који су ослободили овај крај пре 105 година од Отоманског царства.
- Са фрулом се дружим од своје једанаесте године. Мој отац је свирао, а ја сам га стално слушао. Занимљиво ми је било како се уопште добијају тонови на парчету дрвета. Тако сам почео да фрулу узимам увек кад год је тата узме и тако учио мелодије које он свира. Када сам 2006. године освојио прво место на такмичењу фрулаша у Прибојској бањи, које је организовала Ана Бекута, упознао сам се са Бором Дугићем, који је тад био у жирију. Од тад сам почео да идем и на друга такмичења и да се усавршавам- открива своје музичке почетке први фрулаш Србије Дарко Прелић у разговору за Златаринфо.