Уз коло људима са Златара ноге саме заиграју. Јер не може се седети мирно када срце поскакује. И синоћ их је тако, на забавној вечери коју је на сплаву-ресторану „Cassa Bianca”, организовало Завичајно удружење Нововарошана у Београду, музика подигла на ноге и разгалила им душу.

Навикли су се горштаци са Златара на градски живот, али увек воле да се присете свог завичаја. Да са земљацима бистре приче о дешавањима у овој маленој, планинској општини која се огледа у бистрој води чак три језера – Златарског, Радоињског и Увачког.И они млађи уживају. Кажу да се тамо, код њих у Новој Вароши сви знају, па неће да се „разроде” и забораве ни кад дођу у велики град на студије, или због посла. Зато, кажу, редовно посећују оваква дружења земљака и учвршћују своја пријатељства и везе са „матицом”. 

(foto: Раде Прелић)

– Желели смо да се видимо и међусобно повезујемо. Важно нам је успостављање веза између Нововарошана који су овде, у Београду, али и да у сарадњи са нашим привредницима и локалном самоуправом радимо на очувању традиције и културно-историјских вредности нашег завичаја – каже Зоран Гујаничић, председник Завичајног удружења Нововарошана у Београду.

(foto: Раде Прелић)

Уз музику, забавну, али и народну, уз иће и пиће, веселили су се „београдски” Варошани са земљацима из родног краја до касно у ноћ. Било их је око три стотине. Многима од њих, срце је такла песма Рада Аничића, посвећена њиховом завичају, а неки су били срећне руке па добили и неку од двадесетак награда на уприличеној лутрији. 

(foto: Раде Прелић)

(foto: Раде Прелић)

(foto: Раде Прелић)

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.