Ордење војводе Петра Бојовића, стрпљиво је чувано и скривано од очију јавности- више од пет деценија, свечано је било приказано на изложби у Председништву Србије 15.09.2016. године на иницијативу и под покровитељством председника републике Томислава Николића.

Најбољи начин да уништите један народ је да поричете и уништите његово разумевање сопствене историје. Џорџ Орвел

Ордење војводе Петра Бојовића, стрпљиво је чувано и скривано од очију јавности- више од пет деценија, свечано је било приказано на изложби у Председништву Србије 15.09.2016. године на иницијативу и под покровитељством председника републике Томислава Николића. Целокупну збирку од 24 домаћих и петнаест иностраних одличја, сачувао је Београђанин господин Коста Ракић (94) коме је ове значајне историјске предмете у аманет оставио последњи син војводе Бојовића Добросав. Заветован је да их чува и преда у праве руке и у право време, што је господин Коста Ракић и учинио. Међу многобројним ордењима налазе се и најзначајнија знамења за војничке заслуге: Орден Карађорђеве звезде другог степена са мачевима, Орден белог орла првог степена са мачевима и Орден легије части првог степена.

Домаћа одликовања:

Орден Карађорђеве звезде 1. 3. и 4. реда; Орден Карађорђеве звезде са мачевима 2. 3. и 4. реда; Орден белог орла 4. и 5. реда; Орден белог орла са мачевима 1. и 5. реда; Орден Таковског крста 2. 3. и 4. реда; Орден Светог Саве 3. реда; Орден Југословенске круне 1. реда; Златна медаља за храброст; Медаља краља Петра: Споменица за Српско-турске ратове 1876-1878; Споменица за Српсло-бугарски рат 1885-1886; Споменица за ослобођено Косово 1912; Спомен–крст 1913; Споменица на Први светски рат 1914-1918; Албанска споменица; Споменица гарде.

Инострана одликовања:

Орден Франца Јозефа 5. реда, Аустроугарска; Орден Светог Александра 2. реда, Бугарска; Орден за војне заслуге 2. реда, Бугарска; Орден за грађанске заслуге, Бугарска; Орден Светог Спаситеља2. и 4. реда, Грчка; Орден Данеборг 4. реда, Данска; Орден Светог Михајла и Светог Ђорђа2. реда, Енглеска; Орден Светог Мауриција и Лазара 1. реда, Италија; Орден Светог Ђорђа 3. реда,, Русија; Орден Легије части 1. 2. и 4. реда, Француска; Споменица Руско-турског рата 1877-1898, Русија; Ратни крст 1914- 1918, Француска

Последње године (1944—1945)

Пред крај рата Немци су ухапсили војводу Бојовића. Пуштен је из затвора по ослобађању Београда крајем 1944. године. Када се вратио кући град је већ био под контролом комуниста. Из његове виле која је претходно опљачкана није однето само оно што за пљачкаше није престављало вредност, стара војводска униформа Војске Краљевине Југославије. Немајући шта да обуче он облачи своју униформу и излази на улицу. Ту су га спазили неки партизански борци и на прагу његове куће почели да га шамарају, понижавају и туку. Након тога је ухапшен. Млађег сина Добросава, који је прискочио у помоћ оцу, док су га партизани понижавали, су такође ухапсили и послали на десетогодишњу робију, под оптужбом да је био командант четничких илегалаца. У затвору је војвода Бојовић свакодневно физички малтертиран и понижаван. Након неког времена пуштен је у видно измученом стању. Од последица тортуре преминуо је 19. јануара 1945. године, у својој кући у Београду. Сутрадан 20. јануара породица је контактирала команду града Београда и пријавила смрт. Сазнавши за смрт војводе Бојовића ОЗН-а је преко Радио Београда објавила вест:

„Поштовани слушаоци данас је 20. јануар 1945. године. Јуче у Београду умро је Војвода Петар Бојовић. Важно саопштење: Свако ко покуша да дође на сахрану овог непријатеља наше Народно-ослободилачке борбе биће ухапшен и кривично гоњен."

Није испоштовано право на сахрану о државном трошку, па је његово тело на таљигама превезено 21. јануара на Ново гробље. Сахрањен је без икаквих војних почасти у породичну гробницу у присуству породице и најближих пријатеља. Сахрани од поштовалаца није присуствовао нико. За то су се постарали људи у кожним капутима који су лично надгледали скромну породичну сахрану. Нису дозвољавали поштоваоцима његовог дела да приђу гробу и одају поштовање. Једини је српски бојни војвода кога су понизили унуци његових ратника из Балканских и Првог светског рата.

Рехабилитација након много година

Последњих година је почела одређена рехабилитација његовог дела и личности, заслуга и части. Тако је у Новој Вароши, на Видовдан 28. јуна 1997. године, откривен споменик у знак захвалности за седам ратова у којима је учествовао. Коначно је дошло време да и заслужена одличја Војводе Петра Бојовића засијају пуном светлошћу. 

Велибор Јовановић

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.