Један домаћин најавио да ће име лопова објавити – графитом на јавној згради, а власник шуме да ће правду узети у своје руке. Подстичу ли на крађе низак стандард и економска криза...?

Ужички Музеј изложио експонате настале крајем 19. и у првој половини 20. века у селима Златиборског округа. Дарујући преслице, дрводељци исказивали емоције, али и уметничке способности.

Раније се ударне рупе на путу за Божетиће крпиле, бар, уочи „Сиријаде“. У виталној грани годинама велико заостајање, све смо даље од потреба...?!

Свечаном академијом обележен општински празник – 1. новембар. Подсећање на претке који су животе дали за слободу и на актуелне прилике и инвестиције. Троје студената са „чистом десетком“ – Војко Мишевић, Абдулах Крџовић и Филип Дробњаковић.

Одата пошта пред белезима ратницима 1912-1918. и војводи Петру Бојовићу. Турска посада била у обручу, а паланка ослобођена „без ране и мртве главе“ уласком 4. ужичког пука III позива 1. новембра 1912. године.

На промоцији монографије Милорад Мишко Стевовић истакао да су циљеви ИИЦ „Стари Влах“: окупљање Нововарошана ма где били, истраживање и штампање књига, уз афирмацију креатвиног потенцијала и покретање „Старовлашког летописа“ напролеће. У нововарошком крају настала лепота природе и људског духа – рекао главни уредник Милинко Бујишић.

Варошки основци у програму посвећеном њеном величанству књизи – сакупљали паре за ђаке без ужине.

На „Вечери севдаха“ у Дому културе слике изложбе поводом Дана општине – сакривене од посетилаца, а сликар и секретар „Златарске палете“ Драган Јоксимовић огорчен. Михрија Хаџић, директор Дома културе, одбија све оптужбе и каже да нема ништа спорно.

Почео програм културно-спортских манифестација за обележавање Дана општине Нова Враош – 1. новембра и 110- годишњицe ослобођења од турског ропства. Промоција монографије „Нова Варош“ 31. октобра, свечана академија 1. новембра.

Пре 110 година подсле дугог турског ропства ослобођени Стари Влах и Полимље. Кључне битке Јаворске бригаде у Првом балканском рату – опсада и заузеће Сјенице. „Долазак“ Србије помогле и устаничке и комитске чете. Драгоцену грађу чувају и извештаји команданата.

60. Најплеменитији подвиг године у избору „Вечерњих новости“. Шесторица мештана Гостуна и Бродарева спасла 38 ђака из бугарског аутобуса који је слетео у реку Лим 4. априла 2004. Пресудни су били срчаност, пожртвовање, а посебно присебност појединаца.

На Муртеници припремају колаче од шљива маџарки и суше воће на старински начин. Зими се деца отимају за воћке осушене на промаји и дрвима „смедеревца.“ Колачи од шљива трају и по три године. Недељко и Видојка Грујичић чувају умеће и искуство предака.

Спортски центар, са двораном и базеном, пливао у пројектима готово пола века. Власти мењале намену, а предлози трајали док се осуши мастило закључака.

У реконструкцији пута Кокин Брод – Прибојска Бања радови на последњој деоници од 800 метара. Путари чекају пројекат за мост преко Вранешког потока.

У ОШ „Гојко Друловић“ у Радоињи штампан први број часописа. Ретке и старе фотографије школа и успомене на ђачко доба, али и цртице из свакодневнице наставе и рада секција.

Прота Јевстатије Караматијевић једна од најзанимљивијих личности Старог Влаха у првој половини 20. века Покушавао да скрене пажњу научне јавности на“ заборављени крај“. Записи о старинама – данас извори за истраживања. Улица културног прегаоца у Новој Вароши – „слепа“.

Правни факутет у Београду организује конференцију „Развој пословног права у југоисточној Европи“ у част др Мирка Васиљевића.

Несвакидашња несрећа догодила се јутрос на прузи Београд - Бар, када је воз у ударио медведа који се налазио на прузи између шина.

Удружење потомака ратника 1912-1918. године затражило низ активности за Дан општине – 1. новембра. Тачка на ујдурме и спорења око градње спомен-куће војводе Петра Бојовића на две локације у Мишевићима. Подршка ставу стручне комисије да се таблом и подацима обележи родно место. Милољуб Шапоњић нови председник Удружења.

У Јабланици, на Златибору, чувају успомену на Лимски одред, браниоце границе 1914. године. Спремају се за градњу спомен-куће на Цигли, да доведу воду и „врате“ струју. Сарадња шест општина у неговању традиција.

Ђаци у Божетићима сакупили преко 500 топонима.

У Кушићима, на Јавору, обнављају безгробне споменике јунацима из ратова крајем 19. и почетком 20. века. Млади војници и стари кадар су ратовали где год је требало бранити заставу отаџбине, гинули далеко од завичаја. Белеге годинама нагризале кише, ветрови, лишајеви, људски немар. Реткост за наше прилике – споменике обнавља Туристичка организација Ивањице.

Сељаци у Међуречју и околини, под Голијом, градили школе уз јадиковке и вапаје властима. Симо Орестијевић из Косовице „понизно моли министра“ 1890. да одобри наставу. Прва слова у обновљеној брвнари у Међуречју 1922. године.

Возачи, опрез: опасности вребају за време Госпођинданског сабора у Штиткову и у дане слабе видљивости на коловозу.

Туристичка организација Ивањице финасирала рестаураторско-конзерваторске радове.