Кроз масив Китоње пре 64 године пробијен тунел дуг 8.026 метара. Тунел Радоиња – Бистрица најтежи објекат у градњи централа на Увцу. Минери „Тунелоградње “ и „Хидротехника“ пет година ручно копали по 3,2 метра на дан.

Пре 64 године минери су кроз камени масив Китоње, после пет година копања, пробили тунел и реку Увац из Радоињског језера довели на турбине ХЕ "Бистрица", у истоименом нововарошком селу, скративши јој ток за 32 километра.

- У освит 23. фебруара 1959. године пробијен је тунел Радоиња - Бистрица, најдужи трунел у земљи. И најтежи објекат на градилишту Хидроенергетског система Кокин Брод - Бистрица. Групе минера из Рутоша и Бистрице, среле су се на 5545. метру тунела, дугог 8.026 метара. И то 23 дана пре рока...

Овако су тада хроничари забележили велику радну победу, додајући да су се на снежном пропланку, недалеко од излаза тунела и џиновске куле од бетона и челика - водостана, окупили минери, инжењери и мештани. На свечаности, како сведоче странице монографије "Лимске хидроелектране" др Слободана В. Ристановића, прочитана су имена 400 награђених и похваљених радника, а Раде Тешановић, председник Управног одбора "Тунелоградње", рекао је:

- Обављен је један велики, лавовски посао - све што је ископано и уграђено у тунел могло би да се смести у композицију воза, која би била дугачка као раздаљина од Београда до Скопља.

Из ХЕ Бистрица потекли први киловати са Увца

Минери београдских предузећа "Тунелоградња" и "Хидротехника" крчили су пут за бетонско корито, којим је река из Радоињског језера преведена до турбина и новог ушћа у Лим. Тунел је пречника четири метра, за проток око 36 кубних метара воде у секунди.

- Ископ је обављан ручним пиштољима на ваздушни погон, а транспорт материјала вагонетима људском радном снагом. У савлађивању слојева стена, чистог кречњака и лапорца, просечан учинак био је 3,2 метра на дан, а градњу је отежавала појава воде и обрушавање материјала - казивали су неимари.

Коју годину иза Другог светског рата у београдском "Енергопројекту" започела је израда планова за највећи градитељски подухват у овом делу Србије - подизање три централе у средњем и горњем току Увца, највеће притоке Лима. Припремни радови почели су 1952. године, када овамо стижу први инжењери, отвара се пет градилишта у општини Нова Варош и започиње мењање земљописа Старог Влаха.

Први агрегат ХЕ "Бистрица", енергетског првенца на Увцу, пуштен је у рад 23. јануара 1960. године и струја је потекла - право за Београд. Већ у јулу исте године у мрежу далековода укључен је и други агрегат ХЕ "Бистрица", тада највеће централе.

У Радоињи први пут укроћен пештерски делија

Три бране у клисури 

Пештерски делија Увац најпре је укроћен у Радоињи, а затим су у матицу реке побијене бране у Кокином Броду и на Растокама. Овде, у клисури су и два највећа језера - Златарско и Увачко, која купе воду Пештера и делова Озрена, Златара, Јавора, Јадовника...

Мине узеле 32 живота 

При крају радова догодила се велика несрећа - 19. јула 1958. године, у којој су животе изгубила 32 минера. У приручном магацину тунела са око 100 килограма експлозива и капислама, избио је пожар, а затим велика експлозија. У тунелу је била прва смена од 74 минера и радника "Тунелоградње". Покушаји да се продре до места несреће у тунелу били су безуспешни, док нису стигле опрема и заштитна средства из Лучана и Костолца...

Сећање - потомци минера крај споменикка у Рутошима

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

tunel