60. Најплеменитији подвиг године у избору „Вечерњих новости“. Шесторица мештана Гостуна и Бродарева спасла 38 ђака из бугарског аутобуса који је слетео у реку Лим 4. априла 2004. Пресудни су били срчаност, пожртвовање, а посебно присебност појединаца.

На Муртеници припремају колаче од шљива маџарки и суше воће на старински начин. Зими се деца отимају за воћке осушене на промаји и дрвима „смедеревца.“ Колачи од шљива трају и по три године. Недељко и Видојка Грујичић чувају умеће и искуство предака.

Спортски центар, са двораном и базеном, пливао у пројектима готово пола века. Власти мењале намену, а предлози трајали док се осуши мастило закључака.

У реконструкцији пута Кокин Брод – Прибојска Бања радови на последњој деоници од 800 метара. Путари чекају пројекат за мост преко Вранешког потока.

У ОШ „Гојко Друловић“ у Радоињи штампан први број часописа. Ретке и старе фотографије школа и успомене на ђачко доба, али и цртице из свакодневнице наставе и рада секција.

Прота Јевстатије Караматијевић једна од најзанимљивијих личности Старог Влаха у првој половини 20. века Покушавао да скрене пажњу научне јавности на“ заборављени крај“. Записи о старинама – данас извори за истраживања. Улица културног прегаоца у Новој Вароши – „слепа“.

Правни факутет у Београду организује конференцију „Развој пословног права у југоисточној Европи“ у част др Мирка Васиљевића.

Несвакидашња несрећа догодила се јутрос на прузи Београд - Бар, када је воз у ударио медведа који се налазио на прузи између шина.

Удружење потомака ратника 1912-1918. године затражило низ активности за Дан општине – 1. новембра. Тачка на ујдурме и спорења око градње спомен-куће војводе Петра Бојовића на две локације у Мишевићима. Подршка ставу стручне комисије да се таблом и подацима обележи родно место. Милољуб Шапоњић нови председник Удружења.

У Јабланици, на Златибору, чувају успомену на Лимски одред, браниоце границе 1914. године. Спремају се за градњу спомен-куће на Цигли, да доведу воду и „врате“ струју. Сарадња шест општина у неговању традиција.

Ђаци у Божетићима сакупили преко 500 топонима.

У Кушићима, на Јавору, обнављају безгробне споменике јунацима из ратова крајем 19. и почетком 20. века. Млади војници и стари кадар су ратовали где год је требало бранити заставу отаџбине, гинули далеко од завичаја. Белеге годинама нагризале кише, ветрови, лишајеви, људски немар. Реткост за наше прилике – споменике обнавља Туристичка организација Ивањице.

Сељаци у Међуречју и околини, под Голијом, градили школе уз јадиковке и вапаје властима. Симо Орестијевић из Косовице „понизно моли министра“ 1890. да одобри наставу. Прва слова у обновљеној брвнари у Међуречју 1922. године.

Возачи, опрез: опасности вребају за време Госпођинданског сабора у Штиткову и у дане слабе видљивости на коловозу.

Туристичка организација Ивањице финасирала рестаураторско-конзерваторске радове.

Код Вождовог шанца на Чемерници подиже се обележје ратницима из два минула века. Дуг одужују потомци и Равногорски покрет из Ивањице. Међаши времена - 1809, па 1876. и 1943. година.

Боривоје Ћировић (70), из Кућана, поранио да вуче плашће, а на прагу куће га сачекао чопор паса. Пре десетак дана повреде задобила и Стоја Дрндаревић.

Ругло пред Домом културе и на Бабића Брду у јеку туристичке сезоне. Ружне слике и пред спомеником војводи Бојовићу и зградом СО.

Записи Емилијана Протића, из Ивањице, у књизи „Све боје живота“. Шкрти језик земљака претварао у топле приче обичних људи. Поуздани водич кроз историју варошице основане 1833. године.

Златиборска хајдучија се, и поред драконских мера власти, одржавала век и по. Кажњавани стрељањем, робијом и протеривањем фамилија. На суђење „горском цару“ у Ужицу довели 500 сараданика. Пресуду од 50 батина мењали за две године затвора.

Чиста вода Радоињског језера, а део плаже неуређен. Зашто су некадашњи ентузијсти окренули леђа овом кутку природе?!? Купачи се жале да земља једва држи табле и натписе забрана.

Нађена нова грађа о заборављеном ратнику Вуку Радишићу из Трудова, под Чемерницом, носиоцу ордена Карађорђеве звезде. Запостављеног јунака са бедема београдске тврђаве 1914. године мала пензија и оскудица принудно отерале у чобане. Четири ордена заслужио за држање у биткама.

Довођење воде у Божетиће на дугом дршку – нема каптаже на врелу Трудовачке реке, прекинуто полагање цеви... Зашто изнад Трудова и Штиткова гавран лети преврнутих крила?

Велика печурка убрана под Каменицом у Божетићима.

Положени венци на споменик војводи Петру Бојовићу. Победе Бојовићеве Прве армије 1912. и 1918. – посмртна звона за две монархије. Војничким умећем и личном чашћу за живота подигао најлепши споменик.