Сметлиште у туристичкој зони не боде очи само властима, инспекцији и прекршиоцима?! Вреба опасност од осушених смрча. Сечемо грану која би требало да буде једна од узданица туризма.

Једна од дивљих депонија на Бабића Брду је као у излогу: на полигону ауто-школе, преко пута одмаралишта „Лане“ и уз регионални пут преко Златара.

Овде се баца све – од шута и отпадака грађевинског матријала до џакова смећа и комада намештаја и све оно што не треба у кући. У јеку грађевинске сезоне просипа се вишак бетона и испирају миксери што превозе бетон.

И никоме та брука и „црна тачка“ не боде очи: ни властима, ни инспекцији, ни такозваним туристичким радницима...?“А можда се све то, како рече један мештанин, ради у дослуху и договору прекршилаца и оних што би требало да брину о реду и лепоти туристичке зоне.

Јавашлук и бахатост према природи

 Јер, како другачије објаснити то да свакодневно овде свраћају миксери, којима није одређено место за прање, па се читав поток слива низ стрмину, а прети и клизиште. Неко повремено утоварном лопатом или багером гура смеће са платоа полигона. Нек је даље од очију народа. Уосталом, овде је сметлиште деценијама, што би то сада мењали...?! Коме смета – нека не гледа...!?!?

Ружна слика у туристичкој зони су и десетине стабала осушених смрча или сушки, како их народ зове и то поред дворане, стадиона, у близини „Панораме“ и на раскрсници за Центар „Златар“. Чекајући моторке, нека стабла су „украс“ и по неколико година, иако угрожавају безбедност намерника и мештана, пошто могу да падну под ударима ветра или теретом снега?!

Даље од очију - багерома се чисти плато

Ови примери немара, јавашлука и бахатости према лепоти и природи су још једна потврда да сечемо грану на којој би требало да градимо развој туризма. И врапци знају да  туризам нису само проспекти, сајмови, изјаве о пуној „Панорами“ у  зимској сезони, те о квадовима и адреналин-парку кога нема, па хвалисања у стилу „мој лепи Златар“, а да се не помињу бројке о боравишној такси, не говори шта је урађено на заштити природе или санацији онога што је наружено и оштећено...?!  Па ко да нам поверује у нетакнуту природу...?

Немар - четинарима прети клизиште

Жали ми се недавно један заљубљеник Златара:

– Знаш ли да Голо брдо, највише брх планине, зараста у шуму, оном антенском стубу на ледини и противградној станици приближавају се клеке и подмладак чечара...?!

– Ако си жељан голомети, дабогда ти била изнад куће! – одговорих му. – Не брини: неће крај остати без Голог брда. Ево, већ је Бабића Брдо готово голо, није више она зелена оаза...!?

– Е, не помињи ми то!? Срамота ме од туђе бруке?! Од крчевина, сече и сушки, па депонија...Шта дочека Златар: сви секу, а нико не пошумљава... Овде је садња четинара мисаона именица?!

 – Да ти речем и ово, можда ће ти бити за утеху: па Бабића Брдо ти је периферија Вароши, а Златар почиње тамо од „Ривала“ и Печуркане, где се некад грађа извлачила на лагере...!

Чекајући моторке, сушке прете и падају

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

deponija autoškola