Туго, наша, крајпуташка
Неми дозиви - заборавили их потомци, наследници имања и држава (Фото: Д. Гагричић)
Ратовали су свуда где је требало бранити заставу отаџбине: против Турака, Бугара, Швабе, Арнаута... Белеге им годинама нагризају кише, ветрови, лишајеви, људски немар, сви помало.
О војничким знамењима украј пута Кокин Брод – Јасеново – Бела Река више говоре слике него речи...
Туго и бруко, крајпуташка... Годинама их нагризају кише, ветрови, лишајеви, људски немар, сви помало...
У епитафу на студеном камену, сроченом за вечни спомен, и родбина и клесари, наивци, имали су намеру да немим дозивом зауставе путника, да приђе и прочита судбине и кратке животописе, кога су за собом оставили...Док је и века и света, нека се зна...
Белег атницима два светска рата, на Зекавичком брду у Јасенову
Ратовали су војници свуда где је од 1912. до 1918. године требало бранити заставу отаџбине: против Турака, Бугара, Швабе, Арнаута... И гинули су ратници далеко од родног краја, остављали кости у заробљеничким логорима, нестајали у морским дубинама...
Немар - нечитак епитаф срочен за вечни спомен
– Постављање надгробних обележја на местима где покојник није сахрањен стари је обичај. Ова места, по обичају означавају празне гробове. Неколико записа на споменицима у селу Радаљеву ово и потвређује: „Хладна и студена стено, овде не постоји моје тело“. У многим крајевима се сматрало ,а и данас се сматра, да је то сахрањивање покојникове душe – записао је пре три деценије Драгутин Драган М. Радивојевић, из Ивањице, сабирајући у књизи „Камена казивања ратника“, епитафе са крајпташа.
Окамењена војска на Стражи, на превоју Муртенице
Вајари рестауратори су последњих година у нововарошкој општини само два крајпуташа враћали у првобитни изглед, чистили им маховину, лечили оштећења и пукотине...У неколико случајева су породице обнављале епитафе... Остале су заборавили потомци, наследници имања и држава, коју су нам јунаци оставили у аманет.
Усправљено и обновљено знамење у Горњој Белој Реци
А крајпуташи су, како су ми некад казивали неки од учитеља историје и земљописа, као и она чувена песма бола и наде „Тамо далеко“, у родољубљу искрена и патњи узвишена – треба да нас пробуде, опомену, да нас придигну и покрену из заборава...
Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.
Коментари
Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, претеће, расистичке или шовинистичке поруке биће обрисани. Мишљења изнета у коментарима су мишљења аутора коментара и НЕ ОДРАЖАВАЈУ ставове редакције портала. Слањем коментара прихватате горе наведене услове и услове наведене у Правилима и условима коришћења портала.