Промовисан 33. број часописа „Савиндан“ у Пријепољу. Уз актуелне теме о баштини, на страницама и записи о људима и догађајима, прозни и поетски садржаји...

Истичући да се годишњак „Савиндан“ определио за најчвршћи темељ – да баштини прошло и садашње време за будуће нараштаје, пљеваљски новинар и књижевник Рајко Палибрк се на промоцији 33. броја часописа (у уторак, у пријепољском Дому културе), посебно осврнуо на теме које осветљавају трагове историје, нашег немара и заборава..

– Прича коју је испричао Зоран Малешић о Пријепољској бици (4. деембар 1943.) је у ствари прича о елементарним етичким принципима на којима на сву срећу још почива цивилизација. Браниоци пријепољске болнице, те децембарске ноћи били су оно што им је у датом тренутку једино било преостало а то је бити витез или кукавица осуђен на заборав. Вођени прадавним завјетима својих предака они су се одлучили за витештво и вјечност и на нама је да то заувијек поштујемо. 

Археолошки истражити остатке православних богомоља - Рајко Палибрк

Палибрк је подсетио да се текстови Љубомира Шуљагића „Шта су и чији су стећци“, Томаша Ћоровића и Милоша Живковића „Црква на Пошћењу“ и доктора Горана Комара „Средњовјековни натпис у селу Кава“ баве, сваки на свој начин, једном тематиком на коју, нажалост, и даље званична српска историографија и археологија не обраћају довољно пажње. 

Садржај - сећања, истраживања, људи и време, приче, прикази књига

 – Везивање раносредњевјековних споменика мрамора, биљега или стећака за некакве богумиле, патарене, Грке или ко зна кога, само не за Србе, производ је инжењеринга који је коштао српски народ стотинама хиљада жртава... Три текста у овом броју „Савиндана“ и још безброј текстова и свједочанстава бројних аутора коначно су потрли Калајеву теорију и само слијепим и глувим нису доказали да су стећци српски надгробни споменици и то споменици оних Срба који су били најутемељенији у своје поријекло и своју етничку припадност, оних Срба који ни по коју цијену нису хтјели да одустану од предачке традиције старе не седам или осам вјекова, већ хиљадама година – нагласио је Палибрк.

Тужна слика српских гробаља на Косову - Зоран Шапоњић

Репортажа Жељка Дулановића под насловом „Градина чува тајну заборављене светиње“ о једној од заборављених светиња у околини Нове Вароши у својој позадини, према речима промотера 33. броја „Савиндана“, крије тему  коју носе на души српски историографи, етнолози, географи, археолози а међу њима и ми сами, сви ми који се бавимо писаном ријечју. 

Занимање за изворе Савине воде и бригу о наслеђу

– Та тема је откривање, археолошко истраживање и презентовање широј јавности остатака православних богомоља на простору Старе Рашке а и других средњевјековних српских земаља. Текст Жељка Дулановића треба да буде повод да сви ми који се бавимо културом прво загребемо по својим сопственим имањима и селима и потрудимо се да свијету, а прије свега српској културној јавности и нама самима откријемо шта се све крије под наслагама времена и под наметнутим велом заборава.

Награде најбољим ђацима три средње школе у Пријепољу  

Захваљујући ентузијазму сарадника, странице „Савиндана“ доносе (види садржај) и друге теме - од затирања српских трагова на Косову, до истраживања историчара уметности и записа о знаменитим личностима Старе Рашке, али и догађаја из ратних година. Представљене су завичајне књиге, уз поетске и прозне садржаје.

Стасава одмена - део варошког крила Савиндана

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

časopis savindan