У суботу је у ивањичком селу Луке уснио у Господу архимандрит Макарије (Миленковић), први игуман манастира Дубница у Божетићима.

У знак захвалности  што је тек обновљеном храму удахнуо живот и био пример оданости и привржености цркви и монаштву, што је задобијао поверење порукама и поукама, прекором, али и тапијама о светињи и ктитору, објављујемо текст

ИГУМАНЕ, ПУТУЈ И МИСЛИ НА НАШУ ДУБНИЦУ , штампан у „Варошким новинама“ у септембру 2016. године:

Игумане, путуј  и мисли на наш манастир. На твоју и нашу Дубницу...

Оче Макарије, опрости нам за све што смо згрешили, што те нисмо увек послушали. Ми Старовлашани смо понекад преке нарави, као и  оштри на језику и речи. Опрости, молимо те. Молићемо се за твоје здравље и дуг боравак и живот у новом дому у Шумадијској епархији.

Ове речи изговорио сам у кишни сутон, 20. септембра, у порти манастира Дубница, при поздраву са архимандритом Макаријом.

Редови који следе написани су у име оних што су га, уз речи захвалности, испратили – комшија и поштовалаца дубничке светиње, учесника у обнови запустелог храма, који су уграђивали по зрнце песка или кап зноја, стрепећи да ли ће бити испуњен аманет предака да васкрсне светиња.

Преданио служење цркви и монаштву

Отац Макарије је доласком у Дубницу, пре девет година, тек обновљеном храму удахнуо живот. Дошао је у празну кућу и кућио - уз помоћ комшија, приложника и дародаваоца од Лима до Моравице и Драгачева оградио је порту, увео јавну расвету, саградио металну капију, проширио имање, засадио воћњак и врт, бринуо о манастирској слави и сабирању народа. Посебно се трудио да остану тапије о светињи и њеном ктитору, па је штампана књига „Манастир Дубница и патријарх Гаврило Рашковић“ Драгише Милосављевића из Ужица и подигнута камена скулптура патријарха Гаврила, рад летос преминулог вајара Владана Митровића из Трнаве на Златибору.

Отац Макарије је улазио у домове, бранио углед цркве, допринео враћању вере на простору где је било велико одстуство цркве и веронауке. За нас је игуман Макарије узор и пример оданости и привржености цркви и монаштву, преданог служења цркви, пример онога што проповеда.

Васкрс неимарског духа - владика Филарет и игуман Макарије

Његово деловање на добро цркве и верног народа, скромност и мудрост, љубав и прегалаштво - пример су за угледање. Зато је и свукуда задобијао поверење, посебно  поукама и порукама и спремношћу да прекори, укори, да укаже на истине, заблуде, да опомене оне који манипулацијама деградирају цркву.

Свакако да наш отац Макарије „није човек без мане и страха“, што би рекла народна песма, али само је Свезнајући тај који мери и суди. Знамо и да немамо право да се, као цивилни сектор, уплићемо у живот цркве и  размештај монаха, али желимо да кажемо да  је народ огорчен поступцима оних који су „судили“ нашем оцу Макарију и пресудили да под старост, после пола века монашког живота у српским лаврама ( Студеници, Милешеви, Прибојској Бањи и Дубници), тражи канонски отпуст из Милешевске епархије, да оставља припремљени гроб и белег у духовном средишту Старог Влаха.

Духовно средиште Старог Влаха - манастир Дубница

Убеђени сам да су прегалаштво оца Макарија, као и углед који ужива у народу, појединим свештеним лицима трн у оку, а одавно им није по вољи што им је указивао на пропусте у раду.

Оче Макарије, хвала ти што си изабрао нашу Дубницу за тиховање, што си заложио ватру на угашеном огњишту, на овој ветрометини, што је Дубница опет неугасило кандило између Увца и Јавора.

Надамо се да ће наш нови игуман, архимандрит Нектарије, из манастира Давидовица, наставити започето, пре свега на одржавање хармоније у манастиру и његовој околини и стварању бољих услова за живот манастира, за пријем већег броја верника и намерника. Имаће нашу подршку.

Игуман Макарије сабирао народ у задужбини патријарха Гаврила

Путуј, игумане и мисли на наш манастир. На твоју и нашу Дубницу...

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

manastir dubnica iguman makarije