Збирка анегдота, пословица, загонетки и изрека нововарошког новинара Драгољуба Гагричића покушај је да се сачува део ризнице народног стваралаштва.

Нова Варош – После избора за одборника, мештанин нововарошког села најављује кандидатуру за функцију у власти. Жена га грди:

 – Седи где си, ниси ни за то што си! 

Питали у Буковику комшије који су у чаршији били због пута и воде: 

– Како вас дочекаше доле у општини? 

– Изађосмо задовољни...Рекоше да дођемо за десетак дана.

 – Ако су пуно обећали, понесите малу торбу, одговорише им.

Овим анегдотама почиње књига о старовлашким умовањима нововарошког новинара Драгољуба Гагричића названа ''Старовлашка ризница'', управо објављена у издању ИИЦ ''Стари Влах'' из Београда. 

Ово је наставак ауторовог сакупљања и бележења умотворина након оних које је објавио у књизи ''Старовлашка умовања''. Сада је додао 420 нових анегдота, јер их живот стално дописује, а први пут су ту и загонетке и клетве.

«Из овог говора пословицама и изрекама бије бистрина планинских студенаца, а краси их дубина мисли и лепота изражаја'', пише у уводу књиге Гагричић, додајући да су та зрнца народног стваралаштва покушај да се за поколења сачува део богате ризнице Стариог Влаха, области на југпозападу Србијер, где се становништво традиционално бави  сточарством.

Пример духовитошћу отргнуте поруке налазимо у анегдоти ''Чобанин саветник'': 

– Пољопривреда и туризам су приоритети општине Нова Варош, једина развојна шанса – уби се представник власти објашњавајући у златарском селу.

 – Ама, ако нам деца буду само чобани и собарице, нема опстанка. Не запостављамо земљу и издавање кревета, али треба овде више рачуна повести о индустрији, шумарству – бранили се сељаци.  

Пошто онај не одступа, испратише га: 

– Чим те отерају с власти дођи код нас. Чекаће те опанци, штап и прут, а добићеш звање чобанина саветника!

Шеретлуци из књиге, истиче аутор, уствари су покушаји да се из тешкоћа свакодневице пређе на разбибригу, на ведрије теме или животна искуства. Јер се у овим планинима у оскудици брусила оштроумност и разборитост, чиме је изнедрена старовлашка школа живота. 

А у времену које гаси огњишта, бележи Гагричић, све више смо заробљеници компјутерске технологије, па полако пресушују и изданци народног умовања: ''Али не можемо се одрећи и отргути од надахнуте живе народне речи и њених тумача. Оне су зов наших колиба, кланаца и врлети, висова, ливада и врела. Оне спајају претке и потомке''.

Рецензент књиге Добрило Аранитовић, познавалац народне књижевности, закључује да су све ове говорне творевине израз духа времена и животних прилика, историјског памћења, изузетне језичке даровитости и изобиља. ''Тако нема краја животним друмовима на којима су равноправни они с будаком, мотиком, секиром или косом на рамену, помељари и рабаџије са онима који знају само за асфалт и луксузне лимузине, телефоне, канцеларије и шефовање'', навео је Аранитовић. 

(Објавила ''Политика'', 20. марта 2023.)

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.