Позоришни приказ „Старовлашке ризнице“ задивио посетиоце у Дому културе. Уз честитке за драмски колаж, Милорад Мишко Стевовић, председник ИИЦ „Стари Влах“, затражио традиционалну годишњу представу.

Члановима драмске и рецитаторске секције Основне школе „Живко Љујић“ још стижу честитке за позоришни приказ „Старовлашке ризнице“ у Дому културе  27. априла, на промоцији недавно објављене књиге у издању ИИЦ „Стари Влах“ из Београда.

Получасовни драмским колаж текстова из „Ризнице“ - саткан од зрнца народних умотворина и искри живота - мали глумци су успешно извели. Иако је то већини био први јавни наступ, уживели су се у улоге, оживели претке и галерију ликова из књиге као да су у том занату поодавно!!?  

Подсећајући на говорну навику у Старом Влаху, казивали су мудрости, у првом реду пословице - избрушене драгуље што снагом речи саопштавају животно искуство које не застарева, али и у народном говору најприсутнијхе изреке, чија је врцава мисао својеврсно сведочење о животу.

Школа лепог говора и глуме: професори Гордана Боранијашевић и Снежана Ћирушић

Звонки дечји гласови уверљиво си преносили поруке старовлашких шерета, који речју из народа бритко посеку, ошину, окрпе или опомену све који су то заслужили. Низале су се руковети које  уз комендијање и жаоке, без тешких речи и зле намере, успевају да исмеју самовољу, брзоплетост, острашћености, примитиввизам, похлепу, те како се горка искуства преокрећу у врцаве мисли и наравоученија... 

Задивили су посетиоце, побрали аплаузе, а данима се прича о теленту неколицине дечака и девојчица и тражи снимак промоције (који су објавила РТВ „Златар“ и сајт златаринфо.рс). Сви који им упућују честитке подсећају и на труд и умеће професора српског језика Снежане Ћирушић и Гордане Боранијашевић.

Аплаузи за редак културни догађај

Одушевљење није крио ни Милорад Мишко Стевовић, председник Истраживачко-издавачког центра „Стари Влах“ из Београда, уручујући књиге - дар издавачa учесницима занимљивог културног догађаја. Уз захвалност и честитке за умеће, рекао је да не смеју стати на овој представи и затражио је да за следећу годину припреме колаж о дешавањима у Новј Вароши, не само поводом промоција неке књиге. Предложио је и одржавње традиционалне годишње представе и обећао подршку.

Након онога што су показали ђаци и професори ОШ „Живко Љујић“, посетиоци су питали: „Зашто се у припрему драмских колажа, игроказа и рецитала не би укључиле и остале школе ( које то, истина, раде у свом атару), али и установе културе, како би се дао већи допринос учешћу у друштвеном животу града, како се то некад звао ентузијазам и аматерски рад...?!“

Низале се руковети, уверљиве поруке

Помињу се и поводи: значајни датуми, годишњице, Дан ћирилице или писмености, 1. новембар – Дан општине Нова Варош...? Наводи се и да су неопходни нови садржаји, те да гледаоци желе да виде неку музичко-сценску форму... Остају и питања: како доћи до текстова и сценарија, да ли расписати конкурс, понудити други подстицаје, како пробудити оне чији је то посао, не само аматерски, већ и професионално... Како охрабрити посустале, заборављене...?!

Бисери народног умовања опомињу: Нема мрса, без стрна, Не треба квоцати, него јаја носити, Не проси ђевојку на сабору, не годи ливаду на роси, Није свако дрво за свирале...

Како обележити Дан општине?

За Дан општине 1. новембар програм је, најчешће, оскудно конципиран или се у временском теснацу пабирче нумере, без озбиљних припрема...

Ова светковина је и шанса да домаће снаге припреме део вишедневног програма, де се програмом укаже на значај тог важног историјског датума, који је променио пут Нове Вароши, Старог Влаха и ондашње Србије. Мора се рећи да би припреме (договоре и поделу задатака) требало започети колико сутра?!

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.