У Јабланици, на Златибору, чувају успомену на Лимски одред, браниоце границе 1914. године. Спремају се за градњу спомен-куће на Цигли, да доведу воду и „врате“ струју. Сарадња шест општина у неговању традиција.

Ђаци у Божетићима сакупили преко 500 топонима.

У Кушићима, на Јавору, обнављају безгробне споменике јунацима из ратова крајем 19. и почетком 20. века. Млади војници и стари кадар су ратовали где год је требало бранити заставу отаџбине, гинули далеко од завичаја. Белеге годинама нагризале кише, ветрови, лишајеви, људски немар. Реткост за наше прилике – споменике обнавља Туристичка организација Ивањице.

Сељаци у Међуречју и околини, под Голијом, градили школе уз јадиковке и вапаје властима. Симо Орестијевић из Косовице „понизно моли министра“ 1890. да одобри наставу. Прва слова у обновљеној брвнари у Међуречју 1922. године.

Мршава „Сиријада“ – само 15 узорака сира пред жиријем. Највеће интересовање за рабаџије, вучење конопца и превлачење руке. Аплаузи извођачима културно-уметничког програма.

Возачи, опрез: опасности вребају за време Госпођинданског сабора у Штиткову и у дане слабе видљивости на коловозу.

Туристичка организација Ивањице финасирала рестаураторско-конзерваторске радове.

Код Вождовог шанца на Чемерници подиже се обележје ратницима из два минула века. Дуг одужују потомци и Равногорски покрет из Ивањице. Међаши времена - 1809, па 1876. и 1943. година.

Боривоје Ћировић (70), из Кућана, поранио да вуче плашће, а на прагу куће га сачекао чопор паса. Пре десетак дана повреде задобила и Стоја Дрндаревић.

Доток Увца између једног и два кубика воде. Понорнице са Пештери 1971. године преведене у Вапу, највећу притоку Увца.

На Госпођиндан у Божетићима - вишебој и избор најбољих произвођача сира. Први пут такмичење рабаџија, као и дегустација „златарског котлића“ и свадбарског купуса. Сељаци чекају одговоре на горуће проблеме.

Ругло пред Домом културе и на Бабића Брду у јеку туристичке сезоне. Ружне слике и пред спомеником војводи Бојовићу и зградом СО.

Записи Емилијана Протића, из Ивањице, у књизи „Све боје живота“. Шкрти језик земљака претварао у топле приче обичних људи. Поуздани водич кроз историју варошице основане 1833. године.

Златиборска хајдучија се, и поред драконских мера власти, одржавала век и по. Кажњавани стрељањем, робијом и протеривањем фамилија. На суђење „горском цару“ у Ужицу довели 500 сараданика. Пресуду од 50 батина мењали за две године затвора.

Необичан цртеж природе чуваће у засеоку Ћировићи у Божетићима као експонат.

Чиста вода Радоињског језера, а део плаже неуређен. Зашто су некадашњи ентузијсти окренули леђа овом кутку природе?!? Купачи се жале да земља једва држи табле и натписе забрана.

Нађена нова грађа о заборављеном ратнику Вуку Радишићу из Трудова, под Чемерницом, носиоцу ордена Карађорђеве звезде. Запостављеног јунака са бедема београдске тврђаве 1914. године мала пензија и оскудица принудно отерале у чобане. Четири ордена заслужио за држање у биткама.

Нововарашанин Миленко Лапчевић нестао је у четвртак око 11 часова од када му се губи сваки траг. О његовом нестанку обавештена је и полиција, а породица апелује и моли грађане да уколико га примете обавесте најближу полицијску станицу.

Довођење воде у Божетиће на дугом дршку – нема каптаже на врелу Трудовачке реке, прекинуто полагање цеви... Зашто изнад Трудова и Штиткова гавран лети преврнутих крила?

Са стадиона Браношевац у Новој Вароши пренос отварања Игара. Гледаоци ће имати прилику да уживо прате атлетска надметања, низ фудбалских утакмица и нека дешавања у дворанама. Увече – Хроника МОСИ.

Велика печурка убрана под Каменицом у Божетићима.

Положени венци на споменик војводи Петру Бојовићу. Победе Бојовићеве Прве армије 1912. и 1918. – посмртна звона за две монархије. Војничким умећем и личном чашћу за живота подигао најлепши споменик.

Распоред такмичења и сатница у штампаном и електронском издању. Игре почињу 20. јула фудбалском утакмицом Пријепоље – Нова Варош, а у полувремену атлетске трке на 800 и 1.500 метара.

Полагање венаца у петак, у 11 часова.

Забелела се слана у низу засеока под Јавором, Чемерницом и Муртеницом. Тек кад угреје сунце, знаће се да ли је узела данак у вртовима и кромшпириштима.