Друго издање књиге штампао ИИЦ „Стари Влах“, а представљање у уторак, 25. јула, у Дому културе. Прота Јевстатије Караматијевић, служитељ олтара и истраживач прошлости, покушавао да у првој половини 20. века скрене пажњу научне јавности на свој „глухи и заборављени крај“ Записи о старинама – данас незаобилазни извори за истраживањa.

У уторак, 25. јула, у нововарошком Дому културе књигу проте Јевстатија Караматијевића „Кроз Стари Влах“ преставиће књижевник Милинко Бујишић, архитекта Славен Лекић, мр Драгиша Милосављевић и професор Петко Гујаничић. 

Друго издање књиге штампао је Истраживачко издавачки центар  „Стари Влах“ из Београда, као четврту књигу за годину и по дана од оснивања.

Између 1920. и 1940. године прота Јевстатије Караматијевић (1885-1948), из Нове  Вароши, служитељ олтара, културни прегалац и истраживач прошлости Старог Влаха, једна од најзнаменитијих личности краја у првој половини 20. века, написао је и  у водећим црквеним  часописима (Гласник  Српске православне патријаршије, Црква и живот, Нови источник, Весник), ревијама и локалним гласилима објавио велики број драгоцених радова из завичаја, који су данас незаобилазни извори за истраживања.

Породица Јевстатија Караматијевића  

– Прота чланцима о црквама, црквеним старинама Старог Влаха, као и националним вредностима које су биле на ивици заборава, покушава да скрене пажњу научне јавности на свој „глухи и заборављени крај“, отимајући од заборава богату историјску и културну традицију, споменике и ликове прегалаштва и духовности минулих времена. Овај предео је због неприступачности, политичке несигурности и свакојаке заосталости остао изван истраживача – наглашава Добрило Аранитовић, приређивач књиге „Кроз Стари Влах“, у коју је сабрао радове неуморног и даровитог проте.

– У турско  доба кад многе цркве у Старом Влаху нису „појале“, здоговоре се домаћини села Кућани те у долини куда протиче Марића ријека, потајно отешу јапију, израде осијек, кров, врата и друго и на једној проследини у сред Кућанске шуме направе зграду, у коју донесу скривене свете  иконе, књиге, сасуде, па доцније разгласе да је ту црква однекуд долећела. Приликом гоњења хајдука, теже је ишло са одваљивањем врата, па је вођа потере ногом-петом ударио у црквена врата и на месту остао мртав. Збуњени Турци су одустали, а предео назван Пета и црква у Пети. 

Богомоља Пета у Кућанима (Фото: Д. Гагричић)

Ово предање о једној од најстаријих, а најмањих  бољомоља једно је од бројних сведочанства и записа које је прота Караматијевић у чланку „Старине  цркава Старог Влаха“  у три наставка објављивао у сарајевском часпису „Нови Источник“ за 1934. годину.

Уз занимљивости о осам старовлашких богомоља и ономе што је остало иза похара и паљевина или у записима сачуваним на рукописним и штампаним књигама, иконама и дверима, прота је писао и о манастирима Милешева и Ковиље. Бележио је и предања о сеобама са огњишта и оставио трагове о црквено-народним обичајима. Под пером бистрог народног свештеника нижу се слике поворки крстоноша који обизале села, описи места молитви код „биљега“, “крстова“,  „записа“ и црквишта, одјекују арије и чују мудре здравице на софрама речитих горштака.

Прота са српским и турским граничарима, на Јавору 1906

– Прочелно место у  интересовањима проте заузимају историјска  збивања на подручју Старог Влаха од 15. до 19. века. Посебнну пажњу  посвећује  лозама клнезова Рашковића и доцније Борисављевића и њиховим заслуге за очување националне самосвести. У чланку „Ејуб пашина година“ описује историји мало познате детаље о суровој страховлади  окрутог сјеничког паше средином 19. века – наглашава Аранитовић.

Комита и солунац  

Средином прве деценије 20. века прота Караматијевић је, као тек свршени богослов, допао  отоманског казамата, заједно са оцом попом Јованом и другим родољубима из завичаја, затим је комита и учесник Првог балканског рата, солунски борац добровољац, свештеник и културни прегалац, покретач бројних културних, просветних и национално-патриотских акција између два светска рата у Старом Влаху. Од 1942. до краја 1944. године прота је  био саборац своје деце у ослободилачком рату против фашизма.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

promocija knjige kroz stari vlah