Промоција другог издања књиге „Кроз Стари Влах“ проте Јевстатија Караматијевића. Радови проницљивог и даровитог чувара вере и олтара - драгоцени и незаобилазни извори за истраживања. Апели да се исправи неправда према заборављеној породици.
Друго издање књиге „Кроз Стари Влах“ проте Јевстатија Караматијевића, које је недавно штампао Истарживачко издавачки центар „Стари Влах“ из Београда, представљено је читаоцима у уторак у Дому културе.
Чланке и записе проте Јевстатија Караматијевића (1885-1948) из Нове Вароши, објављене између 1920. и 1940. године у низу црквених часописа, међу корице првог издања 2007. године сабрао је Добрило Аранитовић, из Шапца, професор филозофије, библиограф и аутор више књига. Подсећајући да је служитељ олтара, учесник три рата, истраживач Старог Влаха, покретач бројних културних, просветних и национално-патриотских акција и неуморни и даровити прота објавио велики број драгоцених радова из завичаја, који су данас незаобилазни извори за истраживања, Аранитовић је записао:
– Прота чланцима о црквама, црквеним старинама Старог Влаха као и националним вредностима које су биле на ивици заборава, покушава да скрене пажњу научне јавности на свој „глухи и заборављени крај“, отимајући од заборава богату историјску и културну традицију, споменике и ликове прегалаштва и духовности минулих времена. Овај предео је због неприступачности, политичке несигурности и свакојаке заосталости остао изван истраживача.
Осврћући се на речи приређивача књиге Аранитовића да се „чланци проте Јевстатија, патинирани временом попут чудом сачуване златне старинске огрлице, враћају у новом руху и омогућавају читаоцу да сриче завичајну повесницу“, историчар уметности из Ужица, мр Драгиша Милосављевић је рекао да је прота у записима сачувао културну и духовну димензију, не само свог крја, већ и Србије.
Немерљив траг породице Караматијевић -са промоције у Дому културе
– У својим записима о старим црквама прота Караматијевић је открио неупоредиво више података него неки други истраживачи. Још увек је, међутим, заборављена личност и завичај му се није одужио на адекватан начин. Ту неправду може да исправи књига о његовом животном путу – рекао је, поред осталог Милосављевић, истичући да се заклети монархиста крајем 1941. године придружио својој деци у партизанима, где их је било четворо и током рата изгубио осам чланова породице.
Уз одломке из књиге о знаменитостима Старог Влаха, професор Петко Гујаничић је указао на корене и судбину чланова лозе Караматијевића, али и на личности које прота помиње у књизи и сусрете током борбе за просвећивање народа и жртвовања за слободу. Подсетио је и на протино залагање за суживот на овим просторима, али и на записе о Ејуп пашиној години, у којој је сјенички паша ударио намет на вијалет, па се побунио и српски и муслимански народ.
– Караматијевићи су оставили немерљив траг и моја је улога да то осветлимо. Не могу да верујем да Нова Варош нема галерију сликара Пива Караматијевића, а овде вечерас изложене графике немају више ни старе ознаке. Овде нема ни музејског простора који би чувао неке од експоната и реликвија из живота породице...?! Учинићу напор да Дечји вртић чува успомену на ликове Наташе и Паше, чија имена носи, а у коме мало знају о њима – рекао је на промоцији књиге протин унук од кћерке Бранке, архитекта Светлан Лекић из Београда.
Осветљавање прошлости - ИИЦ Стари Влах најавио нове издавачке подухвате
Истичући да је ово четврта књига Истраживачко издавачког центра „Стари Влах“, иницијатор оснивања и председник Милорад Мишко Стевовић, најавио је да ће се трудом низа аутора открити много више о подручју Старог Влаха и сазнати о многим нововарошким породицама.
– Нова Варош је гора него што је била кад сам одлазио пре пола века! И за све је неко други крив...?! Крај је покраден од државе, много тога је однето, овде нема ни једне државне институције. Настојим да пробудим Нововарошане, да сви учине за свој крај, а не да се подвајамо – нагласио је Стевовић.
Биста и улица
Прота Јевстатаије Караматијевић је међу првима после Другог светског рата добио бисту испред зграде СО у центру Нове Вароши, поред народних хероја Живка Љујића и Родољуба Стевовића. Пре три деценије улица испод Основне и Средње школе понела је име једне од најзнаменитијих личности краја у првој половини 20. века. Међутим, она је небригом власти „слепа“ – источни крак још нема излаз према Пошти.
Пре неку годину угашена Гимназија носила је име протиног сина Пива Караматијевића, партизанског сликара, а затим професора на Архитектонском факултету у Бдеограду.
Дуг за наслеђе
– Колико дугујемо проти Јевстатију за све оно што је написао и објавио о знаменитостима старовлашког краја, толико скоро дугујемо и Добрилу Аранитовићу, који је у последњем моменту успео да све то пронађе и приреди са својеврсном научном акрибијом и посвећеношћу. Тако, на нашу срећу, протину научну и књижевну заоставштину није прекрила трава заборава. Заблистала је као целина под пером проницљивог и даровитог чувара вере и олтара – истакао је у уводу књиге уредник другог издања Милинко Бујишић из Београда.
Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.
Коментари
Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, претеће, расистичке или шовинистичке поруке биће обрисани. Мишљења изнета у коментарима су мишљења аутора коментара и НЕ ОДРАЖАВАЈУ ставове редакције портала. Слањем коментара прихватате горе наведене услове и услове наведене у Правилима и условима коришћења портала.