Држава преузима обележавање Јаворског рата (1876) и почетак борбе Србије за независност. Почасти крај два споменика: Калипољској бици и мајору Михаилу Илићу на Јавору. Планина Јавор вековима представљала капију спаса за Србе из Црне Горе и Херцеговине и дела Старог Влаха. Бој на Калипољу био је највећи и по губицима Ибарске војске најтрагичнија битка.

– Од ове године у календару датума који наша земља обележава као датуме од значаја за њене ослободилачке и отаџбинске ратове наћи ће се и Јаворски рат. У државном протоколу сваке године ће се, уз војне и државне почасти, одавати пошта нашим херојима.

Ово је на Јавору, на Петровдан, истакао Никола Селаковић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, приликом обележавања 147-годишњице Јаворског рата. Селаковић је, као и Милорад Вељовић, изасланик председника Републике Србије, полажио венце на споменике Калипољској  бици у нововарошком селу Љепојевићи и  мајору Михаилу Илићу и јаворским јунацима из Првог српско-турског рата (1876-1878) на вису испод Василијина врха, на територији Ивањице.

Сећање - министар Никола Селаковић крај белега Калипољској бици (Фото: Р. Прелић)

Залажући се да јунаци не падну у заборав и да младе генерације уче колика је цена слободе, Селаковићи је истакао да је планина Јавор  вековима представљала капију спаса за Србе из Црне Горе, Херцеговине и овог дела Старог Влаха, који су бежећи од турског зулума хрлили ка слободи, а слобода је и тада, као и данас, носила име Србија. Бежали су, како је рекао, у Кнежевину Србију и природни, географски пут водио је преко планине Јавор, ка Ивањици...

Операције Ибарске војске на Јавору у Првом српско-турском рату у народу су познате као Јаворски рат. Вазална кнежевина Србија, која је Османлијама плаћала данак, овде је, као и у долини Мораве и Нишаве, повела битке за независност. Кренуло се у помоћ браћи која су сањала слободу и страдала под јармом Турака с друге стране границе, постављене и утврђене где никад није била.

Осматрачница у славу палих на Калипољу

Командант Ибарске војске, генерал Фраљо Зах, Чех, одбио је савете старешина да у нападу на Сјеницу крене куда и Карађорђе 1809. године, већ је, како тврде хроничара и историчари, 24. јуна (по старом календару) 1876. године  ударио „џадом“ на утврђене шанчеве, па је Калипоље било српско стратиште. Бој у Kалипољу био је најжешћи и по губицима Ибарске војске најтрагичнији бој у току двогодишњег ратовања – на белегу је запис да је животе изгубило око 500 војника Ужичке, Шабачке и Рудничке бригаде.

Годишњице Јаворског рата годинама су обележаване сабором у организацијхи Хуманитарне организације „Стара Рашка“ и општина Ивањица и Нова Варош. Било је спорења  око програма, сабор је сељен на Златибор, па код школе у Љепојевиће и промењен је  термин – уместо недеље пред Видовдан,  изабран је Петровдан. Фалсификовани су и подаци, па је помињано више погинулих него учесника у  Калипољској бици – бројка је увећавана и 14 пута (?!) и пела се на 7.000, као да су српски војници били глинени голубови. 

На јаворском ратишту Српска војска није имала успеха, али су ослобођени нишки, пиротски, врањски и топлички округ, а Србија је 13. јула 1878. године стекла међународно признату независност.

Одбио наредбу о повлачењу 

Мајор  Михаило Илић, командант Ужичке бригаде другог позива, одбио је наредбу о повлачењу и организовао одбрану природних тврђава, планина Чемерница и Мучањ и 23. августа 1876. поразио седам пута јачу турску војску, спречивши њен продор у долину Моравице. Погинуо је следећег дана у покушају да поврати Јавор.

Легенда - мајор Михаило Илић

Споменик мајору Илићу и јаворским јунацима – бели мермерни обелиск, висок преко три метра, подигнут је добровољним прилозима 1907. године, недалеко од Карађорђева шанца из 1809. године и карауле и царинарнице на „старој граници“. 

Да млади науче 

Председник Општине Ивањица Момчило Митровић каже да су учињени први кораци – са министром Селаковићом разговарало се о уређењу споменичког комплекса на Јавору  и изгледу гробља, побољшању стања споменика, осветљења и стазе. Овде ће скупови, како каже, за разлику од сабора – имати едукативни карактер, уложиће се напори да се доведу школе и вртићи, да млади уче о прецима...

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

javor