Историчар Милисав Р. Ђенић из Чајетине у књизи „Биографски лексикон Златибора“ објавио биографије 448 земљака који су оставили трага у два минула века. Наши преци су били много бољи и јачи од нас изнедрио их систем који је имао грађанску културу и подразумевао вредоносну хијерархију.

На 29. Јаворском сабору двојничара и старих инструмената Србије - 31 такмичар. Фрулашу Зорану Матијевићу из Нове Вароши - треће место. Најбољи подмаладак стиже из Бруса.

Предстојеће МОСИ у знаку нових дисциплина, бројних концерата и великог броја учесника.

Зар смо толико сиромашни, неуки и неодговорни у одржавању белега славном земљаку, војводи Петру Бојовићу...?! Да је војвода знао какве ће овде имати земљаке и потомке – можда би за живота оставио аманет да га не враћају у завичај у бронзи.

Милену и Марију Тртовић, одличне ученице ОШ “Кнезови Рашковићи” у Божетићима наградио анонимни дародавац.

У суботу, 22. јуна, 29. “Јаворски сабор двојничара и старих народних инструмената Србије”. Сабор посвећен изворном стваралаштву, а у част јунацима Јаворског рата и мајору Михаилу Илићу.

На вису Џаде 7. јула подсећање на корене предака и живот планине – такмичење у 10 дисциплина и надметање рабаџија. По други пут избор "Мис Златара".

Ђаци Основне школе „Момир Пуцаревић“ у Акмачићима, од првог до шестог разреда, отпутовали су јутрос на једнодневну ескурзију у Врњчку Бању захваљујући донацији родитеља једног њиховог школског друга.

Промоција часописа „Стари Влах“ у библиотекама у Прибоју и Рудом. Како идуће године обележити 120 година од Раоничке буне у Новој Вроши и век од рођења истраживача Вукомана Шалипуровића из Прибоја?

Промоција књиге „Стари Влах“, коју је у издању „Службеног гласника“ из Београда приредио Борисав Челиковић. Сабране студије и радови 26 истраживача, међу којима су и ученици Јована Цвијића.

У уторак (28. маја) у Библиотеци у Новој Вароши говориће историчари и етнолози. Приређивач зборника радова Борисав Челиковић, а издавач „Службени гласник“ из Београда.

Књижевни портрет Миомира Милинковића у библиотеци МЕТШ у Прибоју: објавио 45 књига (23 из белетристике) и 250 књижевно-критичких и научних радова. Трилогија «Шумљаци“, „Истина нема рок трајања“ и „Немирне године“ сведочи о злом времену и страдању народа и села на Тромеђи у поратно доба.

Да љидски немар и бахатост нема границе уверили су се родбина и гости који су минулих празничних дана боравили у селу Мишевићи.

Добрило Аранитовић открива знамените личности и догађаје Старог Влаха у последња два века. Враћа у памћење ауторе - чуваре огњишта, тапија, имена, вере, језика, Епске песме о боју на Радоињи 1876. и слободи 1912.

Светски дан књиге у ОШ „Живко Љујић“ у Новој Вароши обележен промоцијом књиге “Ручак на облацима“ Драгослава Бата Бабића из Пријепоља.

Љепојевићи код Нове Вароши, на 1.240 метара надморске висине, дом су пару селица. Зоран Иванковић: Долазе нам већ 31 годину, непогрешиво крајем марта и ту су до Госпођиндана. Ове године долетеле су 12 марта, најраније током ових минулих деценија. Грдан малер преживеле прошле године, кад им је олуја оборила гнездо и побила младунце.

Страдање мештана Тромеђе у обрачунима пре 75 лета тема романа „Немирне године“. Мучења и убиства у обручу потeра, заседа и мржње. У злом добу људи почели да зазиру једни од других. Малтретирање сељака престало је доласком официра Удбе Бошка Симовић из Београда.

Са циљем да се кроз креативна графичка решења добију лепе честитке писане ћирилицом, Установа „Kултура“ из Бајине Баште, у оквиру манифестације 6. „Ћириличне баштине“, организује конкурс „Најлепше жеље пишу се ћирилицом“.

У висовима Старог Влаха снег „опанчар“, сељаци страхују од мраза и ледолома у воћњацима. Да ли ће падавине ублажити последице суовице?

Краљевство белоглавог супа веће за 100 хектара.

Истраживања о становништву, насељима и обичајима Старог Влаха поново пред читаоцима у 53. књизи едиције „Корени“. Сведочанства ученика Јована Цвијића, студије објављиване у „Српском етнографском зборнику“. Подаци о 190 насеља на подручју Ивањице, Чајетине, Нове Вароши, Прибоја, Рудог и Вишеграда.

У селима под Чемерницом 60 година чекају наставак радова на путу од Штиткова према Ивањици. Повезивање увачког и моравичког дела Старог Влаха преко „старе границе“ из 1833. године. Хроника започете градње кулуком и довлачењем камена запрегама, па поправки „на мишиће“, вапаја, просутих обећања и немара власти.

Реч новинара Драгољуба Гагричића на промоцији часописа „Стари Влах“. Три мане – заборав, хвалисање и прекрајање историје. Вапаји, као и пре 100 и више година, а држава за узета природна богатства – враћа мрвице. Подмлађивање редова и окупљање сарадника из свих области – пут за опстанак летописа.

У нововарошком Дому културе промовисан први број часописа „Стари Влах“. О садржају и будућности летописа говорили уредник Миломир Краговић и аутори текстова.