Завршен научни скуп о владару чије је име нераскидиво везано за развој модерне Србије. – Као наука – одужили смо се Обгреновићима – истакла професор др Сузана Рајић, шеф катедре за новију историју Филозофског факулотета.

Научни скуп „Краљ Милан Обреновић – ослободилац и реформатор, заслуге и порицања“ у организацији београдског Филозофског факултета и Истраживачко-издавачког центра „Стари Влах“, а под покровитељством Општине Нова Варош, завршен је у суботу у хотелу „Ин“ на Златару.

– Обележили смо 170 година од рођења српског краља Милана Обреновића, а колики смо допринос дали осветљавању лика и дела и скидању наталожених наслага времена – процениће стручна и шира јавност када се објави зборник радова – истакла је у завршној речи проф. др Сузана Рајић, шеф катедре за новију историју Филозофског факултета и председник Организационог одбора научног скупа.

Истичући да је име Милана Обреновића у нераскидивој вези са развојем модерне Србије и да је у времену, кад је народ морао да буде на бранику своје отаџбине, Милан  борби дао свој печат, др Рајић је нагласила:. 

– Ако смо рекли и неку тешку реч, било је то са намером да се укаже да историјски ток није праволинијски. Показали смо свестраност бавећи се научним питањима. Нема потребе да будемо браниоци Обреновића, већ смо настојали да покажемо да је процес ослобађања и осамостаљења српског народа тражио залагање и жртве, посвећеност и стални рад. Остварили смо оно што је најављивао Стеван Сремац – „да ће доћи дан да се осветле сви Обреновићи“. Верујем да смо се као наука одужили Обреновићима.

Научни радници подсећали колико се историографија огрешила

 – Има још доста посла и морамо да, корак по корак, у нашој историографији, оптерећеној идеолошким пороблемима, исправљамо шта је погрешно, да доприносимо да се друштво не бави сензацијама, већ научном истином – рекла је на крају др Рајић. 

Дајући допринос повратку дела Милана Обреновића (1854-1901) у историју, из које је насилно истргнут, идеолошким и личним тумачењем прошлости, тридесетак научних радника је сведочило историјским изворима. 

 У више саопштења истицано је како је у једној слабој вазалој кнежевини Милан је израстао, скупа са Србијом, у суверена, признатог и независног, који је општио непосредно са свим крунисаним главама ондашњег света, потписивао са њима уговоре, био приман са највишим почастима. На путу до стицања независности  и самосталности и уздизања Србије у ранг краљевине (1872. године), а и касније, како су истицали аутори радова, Милан Обреновић је био суочен са многим изазовима, спутаван унутрашњим борбама, неповерењима, сплеткама и подметањима, али и утицајем великих сила и блокадама. 

Ипак, успео је да очува крвавио стечене тековине, у реформе улазио са великим ентузијазмом, налазећи носиоце просветног и цивилизацијског напретка земље, али и правио кораке у модернизацији војске и развоју земље, градио пругу до Ниша и друге обкјеката. За његове владавине (на престолу се одржао 20 година), тог деспота и аутократе, како неупућени тврде, никле су прве политичке партије. 

Драгоцена грађа из збирки архива и музеја предочена је о друштвеним приликама, административном уређењу, организацији власти, омеђавању српског етничког простора, те развоју Топлице, Ниша, Ужица, Чачка и околине, судбинама и усудима малих људи у крајевима око немирних граница, борбама за ослобођење и независност (1876-178), али и помоћи коју је Србија пружала поробљеној браћи. 

Током научног скупа у Библиотеци су промовисане четири књиге о личностима и догађајима 19. века, аутора са катедре за новију историју: о кнезу Михаилу Обреновићу, Јовану Ристиућу, Илији Гарашанину и устаничкој Србији. 

Пред читаоцима - четири нове књиге у Библиотеци

Учесници научног скупа истакли су гостопримство Нововарошана и  одличне услове за рад, а председник Општине Бранко Бјелић позвао их је  да поново дођу, дајући допринос осветљавању историјских чињеница и да упознају природно и историјско наслеђе краја.

Зборник радова -напролеће

Очекује се да зборник радова Научног скупа на Златару буде штампан напролеће и промовисан поводом неког од значајних датума. На Сајму књигау Беораду, током октобра, светлост дана угледаће капитално дело - тротомно издање књиге о кнезу и краљу Милану Обреновићу, из пера професора др Сузане Рајић.

 

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

naučni skup kralj milan obrenović